ЛЕГЕНДА ШУМАДИЈЕ: Зоран Петровић БОТУЊАЦ

У овим празничним данима, Геџа већину свог слободног времена проводи слушајући музику. Нарочито песме извођача који су оставили неизбрисив траг на музичкој сцени Шумадије.

Овога пута решио сам да из мноштво великана који су обележили нека прошла времена издвојим једну легенду, чије песме јако често слушам и замишљам да сам у некој Крагујевачкој кафани из осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

Зоран Петровић Ботуњац, надимак је добио по свом родном селу. Својим топлим гласом очаравао је публику широм Шумадије.

Своју прву плочу, снимио је 1988. године са Мирком Глишићем и Зораном Ђорђевићем Сандучетом. На истој плочи нашла се и чувена песма „Ти знаш моју тугу“, песма која је по Геџином укусу обележила његову каријеру.

Нажалост, када се чинило да његова каријера великом брзином иде ка врху, судбина је имала другачији план.

Зоран Петровић Ботуњац, погинуо је 08. Јуна 1995. године, враћајући се кући са „тезге“ . Негде око 5 сати изјутра, на његову Заставу 128 налетео је воз, недалеко од Свилајнца. Погинуо је у својој тридесетпетој (35) години живота. Сахрањен је 09. Јуна 1995. у Крагујевцу!

*постоје ткзв. чаршијске приче, по којима је Ботуњац настрадао под чудним околностима. Да ли је заиста неко умешан, Геџа не зна. Све док је и последње Шумадијеске кафане, живеће и Ботуњац.

Градоначелник сутра у МАРШИЋУ?

Никола Дашић, градоначелник Крагујевца сутра ће од 10h присуствовати почетку извођења радова на изградњи канализационе мреже у насељу Марушић.

Геџина коментар: Коначно се неко сетио, да из празне приче крене у реализацију неког плана. Пре избора обећавају све и свашта, а када исти прођу нема нигде никога. Међутим, можда је неко ипак увидео да је крајње време да коначно нешто УРАДИ! Ето, да не буде стално нека негатива. Све што Геџа напише, пише апсолутно из искрене и добре намере. Као што сам писао о људима који сакупљају кишницу због нерешеног водоснабдевања, сада пишем како се нешто заиста и ради. Ово јесте за похвалу!

2022: Кључна година за опстанак села и сељака!?

До завршетка ове године, остало је нешто више од недељу дана. Па је у том смислу, можда време да полако сводимо рачуне. Да се присетимо успешних, али и оних дана у којима је огорченост оставила јачи утисак.

Слушајући једну страну приче, доћичемо до закључка да је ова година била успешна за нашег сељака, слушајући причу са неке друге стране доћићемо до закључка да је ова година била неуспешна. Сама истина, вероватно је негде на средини. Било је заиста и успешних дана, када је сељак „трљао“ руке, али је сложићете се самном да је било и оних дана, када је осећај разочараности и беса био доминантан.

Из општег посматрања целокупне пољопривредне производње, издвојио би произвођаче малина, као најуспешније у позитивно-финансијском смислу, и произвођаче млека у негативно-финансијском смислу.

Међутим, зашто је 2022. година према Геџином мишљењу кључна!?

Кључна је из разлога, што ће година пред нама дати одговоре на многа питања, која муче сељака, готово 20. година. У једној мери, од ове године зависи какав ће поглед сељака у будућности бити према свјој држави.

Неизвесности у негативном смислу има јако пуно. Једна од највећих, претпостављам да је цена ЂУБРИВА, нарочито пред надолазећу пролећну сетву. Верујем да су погледи већине сељака упрте у државу, од које очекују да интервенише и барем ублажи тренутну ситуацију.

Не треба човек да буде нешто нарочито „паметан“ . Потребно је да укључи здрав разум, и сам ће својом логиком доћи ди чињенице да је наступајућа година, највише кључна за сточаре. Већ сам писао о томе, да „прасића“ у Шумадији никада мање није било. Многи пољопривредници, који су на својим имањима „држали“ краве, нису успели да се изборе са ниском откупном ценом млека, па су своје штале испразнили до доласка неког, иоле бољег времена. Ако се овај тренд настави, доћићемо у једну јако опасну ситуацију чије ће последице трпети готово сви потрошачи, нарочито они који преферирају домаћу производњу!

Ових дана, врло често можемо видети обећања господина Бранислава Недимовића у којима се може видети велика доза оптимизма. Нарочито, када је реч о питању субванција. Нама остаје да (не)верујемо у све то.

Очигледна је чињеница, да је економска клима у нашој држави доста побољшана у претходном периоду, па је потпуно оправдано очекивање пољопривредника да можда долази боље време и за њих.

Да не буде заблуде. У последње време, стално комуницирам са Шумадијским пољопривредницима, мишљења јесу подељена (у већини случаја) али у једноме се сви слажу: Нико не тражи да му држава да нешто за „џабе“, већ тражи једнаку шансу на тржишту, да својим радом заради. Ако они имају „нешто“ од свог рада, у великој мери имаће и држава! Како год, сама пролећна сетва пружиће доста одговора на све ово!

Потпуна забрана лова на територији Републике Србије!? Реална, или празна прича?

Ових дана, у јеку јачања Еколошких организација у нашој земљи, благи пораст медијске пажње добијају и иницијативе које се отворено залажу за потпуну забрану лова на територији Републике Србије.

Мени, као човеку који сваки закључак доноси искључиво вођен оном сељачком логиком, једна оваква „иницијатива“ изгледа толико застрашујуће да је то готово немогуће описати.

Било би јако корисно, да ми неко ко заговара једну овакву „иницијативу“ објасни, како то мисле да изведу? Тако што ће ићи по солитеру и сакупљати потписе од људи који веома често никада нису видели како изгледа, рецимо Шакал? (част изузецима)

Него, господо „иницијатори“ једне овакве небулозе објасните нама сељацима шта да радимо у случају када, нпр. лисица уђе у кокошар и потамани сву пернату живину? Да је наградимо са још једним пилетом из лидла за сналажљивост?

Заиста, једна оваква иницијатива натера човека да добро размисли о свему томе. Наравно, и сам Геџа јесте велики противник тога да неко узме пушку, и оде у шуму, и тамо направи „масакр“ тако што побије 10 дивљих свиња на гомилу и сл. Такве ствари јесу за апсолутну осуду, у сваком смислу. Противник сам и противзаконитог лова. Али, потпуна забрана лова јесте последица нечије досаде.

Да ли су ти људи свесни колико поједине животиње (Лисица, Шакал) могу бити опасне и по самог човека?

Дакле, лов у данашње време служи искључиво за држање бројности неке врсте „штеточина“ под контролом. Уколико би та бројност прешла одређену границу, суочили би се са јако великим проблемима. Нарочито би велике последице трпели пољопривредници.

Али, треба додати констатацију даје сваки покушај потпуног истребљења неке врсте на одређеном простору сразмерно геноциду. Таква ствар захтева апсолутно што строжију санкцију.

Лично, јако сам везан за своју живину и дешава се, додуше не тако често да ујутру затекнем кокошку „без главе“. Мислите да је то уреду, а када ловац устрели куну, лисицу, и сл. онда то није ок? Лицемерно зар не? О овој теми, у наредном периоду тек ће бити Геџиних писања…

Како преживети месец са 12.000 динара!? То само пољопривредни ПЕНЗИОНЕР ЗНА!?

Колико је наш систем одувек био (не)милосрдан према људима који су чинили и чине срж али и темељ постојања у свим временима, показује и чињеница да је пољопривредна пензија толико „мала“, да се још мало може сврстати у социјална давања.

Па се пољопривредници, када дођу у неке позне године, и када више нису у стању да раде тешке послове једва (из)боре за голу егзистенцију.

Цео свој радни век, још од ране младости ови људи посветили су послу, без којег би се читаво постојање људске врсте могло довести у питање. Производњи хране!

Добро, сада ће неко много паметан да каже како су живели миран и здрав живот.

Међутим, вратимо се коју деценију назад. И сада замислите време, када пољопривредна механизација није била развијена у тој мери као данас. Време, када се рецимо кукуруз копао ручно, када се брао ручно. Сваки дан, био је радан. Радно време почињало би рано изјутра, а завршавало се касно увече. Дакле, сељак никада није знао да ли је хладно, да ли је топло, да ли пада киша или пече јако сунце. Стока је морала бити намирена, без обзира на све. Сељак никада није знао за боловање, годишњи одмор, празник и сл.

И поред свакојаких проблема, и немаштина никада није остајао дужан својој држави. Али, судбина зна да буде окрутна и немилосрдна. Већина тих добрих душа када некако преживи све недаће и дочека иоле неку старост, дочека и разне болести које прате мукотрпан и тежак физички рад. Тада, уместо да барем мало проживе старост, достојан човеку наилазе на нову муку, од 12.000 динара месечно. Од тих пара, треба да купе себи лекове, треба да купе храну, да плате рачуне и дају „неку“ пару унучету!? Како успевају све то да изведу, само они знају.

Још увек се питате, зашто живимо овако? И зашто људи напуштају ову лепоту и одлазе некуд далеко, да тамо рађају децу, и стварају породицу? Ако, можда смо све то и заслужили!? Ко зна.

„Традицијом“ против ГРИПА!

Хладни зимски дани, са собом доносе и разне прехладе. Један од природних начина да ублажимо, ако не  и у потпуности се отарасимо досадног кашља и прехладе јесте  као што су  наши стари у нека прошла времена, када „фармација“ није у тој мери била развијена.

Дакле, реч је о КУВАНОМ ВИНУ!

Мој (ГЕЏИН)начин „прављења“ овог напитка је најпростији могућ. Једноставно, прокувам вино, ставим мало бибера и то је то. Е сада, неко додаје чоколаду и сл, али више сам за тај неки традиционални фазон, али то је већ ствар укуса. Било како било, увек преферирам своје ДОМАЋЕ ВИНО, што и вама саветујем. Ако исто немате, прошетајте до оближњег села, и верујем да ће те лако пронаћи вино по „вашем укусу“. (Барем је то лако пронаћи у Шумадији).

Ето, циљ ове „објаве“ јесте да подсетим све оне који су заборавили на овај, „чудесно здрав и пријатан напитак“. УЖИВАЈTE!

Субвенције за куповину ђубрива!?

Крај претходне недеље, и усвајање буџета града Крагујевца донекле је вратило неку наду да и Шумадијског сељака коначно неко чује, с обзиром да је аграрни буџет готово удвостручен, у односу на исти прошле године.

Оно што је мени (Геџи) највише привукло пажњу јесте чињеница, да је највећи акценат међусобне расправе одборника стављен на питање опстанка села. Е сада, да ли је ту било искрености, или ипак жеља за добијање подршке сеоског становништва видећемо јако брзо.

Поред екстремно високе цене нафте, горећи проблем јесте и цена ђубрива. Држава би подхитно требала да реагује што се исте тиче.

У једном од својих обраћања током седнице, градоначелник Крагујевца између осталог споменуо је могућност да град у сарадњи са Министарством субвенционише куповину ђубрива.

Моје мишљење са дистанце обичног човека јесте, да је такво решење требало донети још пре почетка јесење сетве, али ни сада није касно да држава реагује. Ако ове цене остану и на пролеће, бојим се да нас следећа јесен може одвести у такву кризу, какву никада нисмо имали.

Међутим, да ли ће до тога заиста доћи видећемо у наредном периоду. Најважније јесте, да је неко барем споменуо једну такву могућност.

КОНАЧНО: Буџет за пољопривреду Дупло већи!? Спас у последњи тренутак?

Видим да ми људи врло често замерају то, што како кажу „овај Геџа само негативно пише“. Међутим, искрено се трудим да будем апсолутно објективан у сваком смислу. Оно што негативно утиче на квалитет живота у селу, увек али увек ћу без икаквог устручавања критиковати, док ћу са друге стране сваку иоле позитивну ствар громогласно поздравити.

Тема ове „писаније“ јесте усвајање буџета за наредну годину. У том случају, имао сам потребу да поздравим усвајање буџета града Крагујевца, нарочито аграрни буџет који је готово ДУПЛО већи у односу на исти прошле године. Нарочито важно за поменути, и јесте чињеница да је највећи део тог буџета опредељен за бесповратне субвенције.

Све то у суштини значи, бољи и квалитетнији живот људи у сеоским срединама. Коначно је барем мало исправљена дугогодишња пракса, занемаривања села.

Шумадијска села су коначно дочекала да и њих огреје сунце, јесте зубато али је СУНЦЕ!

Ето, мало позитиве и са моје стране!

Хаос још увек траје!? Седница још увек прекинута!

Слађан Ракић

Седница Скупштине града још увек прекинута! Одборник Слађан Ракић још увек „протестује“. Чека се коначна одлука!

Одборник је одбио позив председника Скупштине града да присуствује консултацијама. Неизвесност све већа!

ХАОС: Прекинута седница СКУПШТИНЕ!

Општи хаос на седници Скупштине града Крагујевца. Одборник Слађан Ракић, изнео је низ негативних коментара на рачун фирме у којој је запошљен. Председник Скупштине града, Мирослав Петрашиновић прекинуо седницу!

Одборник своје излагање преносио уживо.

Ускоро опширније!

ДОКЛЕ ВИШЕ!? Цео терет поскупљења, поново носе СЕЉАЦИ!?

Сама реч инфлација, у свима нама буди сећања на један, не тако леп период нашег друштва.

У народу се ових дана, често може чути „тихи шапат“ да сва ова дешавања непогрешиво подсећају на ткзв. деведесете!

Имајући у виду чињеницу, да цене основних животних намирница не престају да „скачу“ готово читаву јесен, стиче се утисак да је извесна доза страха потпуно оправдана.

Међутим, у циљу стабилизације цена основних животних намирница, наша држава донела је одлуку да „замрзне“ цене одређених производа, иако такав начин смиривања у суштини може бити мач са две оштрице, очигледно је да тренутно бољег решења нема.

Можда се сада питате, шта млати овај? Какве везе ово има са селом, и пољопривредом?

Међутим, итекако има. Ова ограничења могу имати јако негативан утицај на економски положај произвођача, будући да се „замрзавања“ највише односе на пољопривредне производе.

Посматрајући тренутно стање на тржишту, може се претпоставити да ће највећи терет овог „захвата“ осетити произвођачи свиња, а таман је откупна цена почела да бележи благи раст.

Све у свему, неизвесност и напетост је све већа.

Ускоро опширније.