ШК „МАРШИЋ“: Клуб који спаја генерације!

Постоји игра која вековима одолева свим изазовима које време својом пролазношћу доноси. Реч је о ШАХУ! Игра која и данас успешно повезује генерације. Игра стратегије, и мисли коју подједнако добро играју млади и стари. У истинитост последње реченице, уверио сам се приликом посете једном, само на први поглед малом Шаховском клубу, а реч је о ШК „Маршић“ из истоименог насеља.

Овај клуб основан је, сада већ давне 1980. године, под називом „19. октобар!“. Под тим именом, функционисао је све до 1993. године када је услед немилих, и свима нама добро познатих догађаја престао са радом. Међутим, такмичарске странице које су престале да се исписују те 1993. године добиле су свој наставак, у виду новог поглавља 2013. године, када је рад клуба поново активиран. Овога пута под називом ШК „МАРШИЋ!“

„Смисао постојања нашег клуба, темељи се пре свега на дружењу. Наш клуб данас броји 20. чланова, свих старосних доби. Од 10, па све до 90 година. И сви подједнако дају свој допринос у остваривању добрих резултата“, истиче председник клуба Миломир Симоновић, и додаје:

-Све до избијања пандемије корона вируса, имали смо успостављену сарадњу и са ОШ „19. октобар“ из Маршића, где је главни циљ ове сарадње био да што више младих научи ову игру. Очекујемо да се ова сарадња обнови и у наредном периоду.

Миломир Симоновић, председник клуба

Да се из дружења могу остварити и добри резултати, показује и полица у просторијама клуба која је испуњена многобројним пехарима. Клуб се тренутно такмичи у Централној лиги Србије. Поред тога, клуб је два пута био победник Шумадијске лиге и три пута победних Шаховске олимпијаде.

Лепота нашег града?

Крагујевац одавно више не личи на град какав је некада био. Немар, али очај могуће је видети готово на сваком кораку.

Ако се овај континуитет уништавања града настави, за пар година град какав смо познавали више неће личити на себе.

Поставља се питање градоначелнику, али и руководству ЈКП Шумадија:
-Да ли је ово напредак који свакодневно у својим беседама проповедате?

Када је овакав очај могуће видети у непосредној близини центра града, шта онда можемо очекивати на периферији?

РЕСНИК: Пријавите се са својом екипом, и покажите своје умеће!

Удружење бораца Шумадије, заједно са МЗ Ресник и ове године организује сада већ традиционално дружење Борачких организација Србије, као и такмичење екипа под слоганом „ПАСУЉИЈАДА И ГУЛАШИЈАДА!“

Овогодишња манифестација биће одржана 4. СЕПТЕМБРА, у селу Ресник надомак Крагујевца. Новина у овогодишњем такмичењу јесте и спремање најбоље ГИБАНИЦЕ!

Програм такмичења:
-Од 09:00 до 10:00 долазак екипа и пријава
-Од 10:00 до 10:30, Почетак такмичења
-Од 10:30 до 15:00 , културно-уметнички програм
-Од 14:00 до 14:30, предаја узорака
У 15 часова проглашење победника!

Шатор са уживо музиком ради 3. и 4. СЕПТЕМБРА.

Пријавите се и ви са вашом екипом, и покажите своје кулинарско умеће.

ИНФОРМАЦИЈЕ/ПРИЈАВА:

064/4651005 Паја Шумадинац

064/4499320 Пеђа

ПОСЛЕДЊИ ВАПАЈ ПОЉОПРИВРЕДНИКА : ПРОТЕСТИ КАО ЈЕДИНА ШАНСА ЗА ОПСТАНАК?

Данас од 12 часова, пољопривредници широм наше земље мирном протестном вожњом од два сата, покушаће да скрену пажњу свим релевантним чиниоцима власти о катастрофи која прети да погоди домаћу производњу. Уколико захтеви истих не буду испуњени, постоји могућност да сам протест прерасте у велике блокаде. Захтеви пољопривредника, између осталог јесу да цена сунцокрета буде минимално 700е по тони, и да држава одобри точење 100l горива, по повлашћеној цени. Ово јесте само постављање оквира контроле финансијског пожара, који пољопривредом букти јако дуго. Не треба заборавити ни цене РЕПРОМАТЕРИЈАЛА, у тренутку сетве.

Иако су пољопривредници протеклих месеци сугерисали на алармантно стање, и покушавали да на сваки начин избегну протесте, до конкретног договора очигледно није дошло.

Уколико се којим случајем догоди да се блокира баш саобраћајница којом се ви крећете, немојте замерити овим људима. Не боре се они само за своје парче хлеба, већ се боре за голи опстанак нашег села. Оног села које је, и у најтежим временима одржало дух наше нације живим, и пружило уточиште (шансу) нашој култури, али и сећању да не ишчезну у вековима ропства!

Хтели ми то да признамо или не, села су та која чине стуб и темељ постојања, али и опстанка нашег народа. Иако је становништво данашњих села старо и временским кораком корача ка нестајању, још увек постоји светло у тој густој тами неправде да ће она ипак одолети овом, највећем искушењу до сада. То светло, су управо ови ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ који данас у својим тракторима можда сипају и последњи литар нафте, како би исказали своју немоћ пред уцењивачким насртајима похлепних појединаца?

Зато драги пријатељу, подржи сељака у његовој борби за достојанствен живот. Знаш и сам/а да његова пропаст, води у неминовни пропаст свих нас!

КРАГУЈЕВАЦ: Нова поскупљења!

Већ смо заборавили једну од последњих констатација бившег градоначелника, када је рекао да нас треба тући мотком. О каквим моткама је реч, то можемо само наслутити.

Међутим, садашњи градоначелник са својим сарадницима туче грађане скоро свакодневно, додуше за сад само финансијском мотком по џепу, али и по грбини обичног смртника који даје последњи атом снаге да заради пребијену пару.

Најновије јесте то, да је наш вољени град здруженом честитком са градским водоводом решио да обрадује родитеље Крагјевачких школараца пред сам почетак школске године?

Наиме, они су донели одлуку да почев од 1. СЕПТЕМБРА цене УСЛУГА које пружа ВОДОВОД буду увећане за 20%? Зар то није сјајно?

За нашу децу, јел тако беше?

Заборавили сте ону бомбастичну вест о пројекту „Чиста Србија“, пројекту који најављен као круцијалан у смислу опоравка поменутог предузећа?

Око 300 милиона евра, том приликом стигло је у наш град. Међутим, већ након три месеца појављује се губитак од невероватних 400 хиљада евра?

Уместо да осетимо долазак бољих дана, поново смо принуђени да издвајамо додатне паре како бисмо спасили овог гиганта од колапса, и које овде луд!? Радиш у буквалном смислу од јутра до мрака, и то што зарадиш покупе ти градски оци, под изговором усклађивања неких цена…

Море, кад мало боље размислиш овде је стварно потребна „мотка!“, али за кога то ће се брзо указати…

ЈКП ШУМАДИЈА: Нови удар на џеп Крагујевчана?

У готово сваком обраћању челника Крагујевачке власти, можемо чути како предузећа која се налазе под диригентском палицом града никада нису била у повољнијем финансијском стању. Свакодневно слушамо хвалоспеве о томе, и таман када поверујемо у то, дође ново заседање градског парламента, и заједно са истим дођу и нова задужења?

Као највећи пример „финансијског слона“, можемо узети ЈКП ШУМАДИЈУ.

Полазећи од претпоставке, да тренутни дуг поменутог предузећа износи 10 милиона евра, плус додатних 5 милиона који се дугује добављачима, долазимо до питања које се тиче самог опстанка оваквог предузећа, као и питања да ли ће неко одговарати за овакво пословање, које наш град гура у све већу финансијску дубиозу?

Међутим, само дуговање које се помиње није коначно. Наиме, из званичног документа који се дао видети, може се извући закључак да се тренд константног задуживања, и гурања града условно речено у „банкрот“ наставља и даље.

Овакво пословање не да није одрживо, већ напротив ствара дугове које ће грађани Крагујевца плаћати у будућности. Да не заборавимо и кредите који се увелико отплаћују за пројекте који још увек стоје, и чекају да сване дан коначног завршетка (нпр. градска тржница, нова аутобуска станица, итд).

Пролазећи градом, свакога дана можете видети јавашлук тренутних властодржаца. И да, не треба превише пажње усмерити ка тражењу ништавила, оно се манифестује кроз кратере и рупе на путу у готово сваком делу града.

Све промашаје дотичне господе, плаћаће и наша деца у будућности.

ВЕСИЋУ КУЛТУРА, ИЛИ ИПАК ПОЉОПРИВРЕДА?

Прексиноћ је у Страгарима отворена манифестација, под називом „Шумадијски дани шљиве!“

Циљ организације једног оваквог догађаја, јесте управо промоција традиционалних вредности, али и културно-историјиског наслеђа Страгара и Шумадије.

Главни акценат, ове тродневне манифестације стављен је на популаризацију пољопривреде овог краја, чија издашност показује велике потенцијале.

Поред многобројних гостију, међу којима су били и високи функционери града Крагујевца као и епископ шумадијски г. Јован, свечаност отварања увеличао је и доскорашњи градски менаџер Београда, г. Горан Весић. Иначе, човек који се све чешће на бази претпоставке спомиње као први човек српског аграра, који ће на том месту заменити досадашњег Бранислава Недимовића?

Узимајући у обзир, да је своју функцију помоћника градоначелника града Београда обављао беспрекорно, и иза себе оставио град у јако добром стању, нема разлога за постојање сумње да ће и свој нови посао (ако га буде) обављати без премца. Додуше, и његов претходник на месту првог човека српске пољопривреде је оставио импозантане резултате.

Видео сам домаће фирме са одличним и квалитетним производима чија амбалажа је на светском нивоу. Наша земља да помаже ове људе и да развија сопствену пољопривреду. Зато су важни путеви и да повежемо сваки крај Србије да људи могу да остану овде да живе да пласирају своје производе и да се Србија развија. То је наш циљ богата, јака и модерна Србија који је председник Вучић понудио нашем народу 2012. године.“ истакао је г. Весић на свом Instagram налогу…

Горан Весић/Instagram

Можда је ово само наставак, континуираног напретка и улагања у домаћу производњу.

Иначе, Весић Горан је својим знањем достигао велике резултате. И из тог разлога вероватно постоји дилема, да ли је боље решење да преузме пољопривреду, или ипак културу?

Било како било, у наредним данима сазнаћемо име првог човека пољопривреде, али и културе!?

Шта ви мислите?

Ма ништа страшно: Можда неко поцепа гуму, или само сломи врат?? ФОТО

Господа властодршци, очите немаре за ово катастрофално стање „Крагујевачког асфалта!“ С друге стране, зашто би марили, па службени је службени…

У једној од најпрометнијих али и најважнијих саобраћајница у граду, непосредно испред улаза у круг Клиничког центра и на самом пешачком прелазу налази се рупа из које вреба ова „чудна“ опасност, како за возила тако и за пешаке који свакодневно прелазе преко истог. Нарочито је интересантна блага кривина.

Апелејум на господу која нам кроји судбину већ десет година, да се коначно дозове разума, и наложи овом чуду од ЈКП-а да барем закрпи ово чудо на путу, док неко није сломио врат или недај Боже неко изгубио живот!

Некада Шумадија, данас Војводина? Пољопривредници крећу у борбу за спас! ЕВО И КАДА!

Ћутиш, трпиш и чекаш. Међутим, свима једном „падне клапна“, клапна која као последицу носи управо излив једног беса. Беса из очаја, и немоћи да сам било шта промениш. Радиш од јутра до мрака и онда схватиш да си радио бадава!

Целу годину радиш, у буквалном смислу као стока по највећем сунцу. И онда дође неки мамлаз, са лептир машном и крене са уцењивањем. И онда, када из немоћи даш своју муку за џаба поново седнеш на трактор и радиш од јутра до мрака. Тако у недоглед.

Али, очито да се појавила нада. Нада да се коначно устане и каже „ДОСТА“, не иде овако. Ту наду, пробудили су пољопривредници у Холандији, који су своју моћ показали читавом свету. И поред медијске ћутње, ова вест дошла је до свести наших пољопривредника који позивају читав народ на један ВЕЛИКИ УСТАНАК! Устанак за спас домаће производње, за спас СРПСКОГ СЕЉАКА који више нема снаге, а ни времена да верује у празна обећања!

Шумадија је у неким прошлим временима била област, у којој је остварена вишевековна државотворна идеја. Међутим, како тренутно ствари стоје. Овога пута, ту част вероватно ће имати Војводина. Највише храбрости, и жеље за колективним буђењем овог заспалаог друштва, нарочито последњих недеља показала је управо наша Војводина, као и њени пољопривредници који су покренули читаву иницијативу!

Целу лавину незадовољства додатно је подгрејало усмено обавештење МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ, да „МИНИСТАР НИЈЕ У МОГУЋНОСТИ ДА ПРУЖИ ОДГОВОРЕ НА СПОРНА ПИТАЊА!“

Некада се коначан устанак збио у Такову, а ововремени можда буде управо у Госпођинцима где ће према најави бити и одржан састанак упознавања!?

*ЗАПРАТИТЕ ГЕЏИНУ ШУМАДИЈУ! ОСТАНИТЕ У ТОКУ СА ПРАВИМ ИНФОРМАЦИЈАМА!

КРАГУЈЕВАЦ: Нов стадион, али и нова стрепња?

Издашност у обећавању, већ обећаног стадиона поново су опчиниле Крагујевачку јавност. Таман, када се на тренутак заборавио главни атрибут из кампање 2020. године, неко се досетио да поново оживи причу о изградњи новог стадиона у Крагујевцу. Стадион, који ће према тврдњи наших властодржаца бити један од најлепших у Србији. И сада бих слагао, ако бих рекао да ми ова вест, као некоме ко воли свој град не импонује.

Међутим, у намери да чујем мишљење наших суграђана, и из разговора са истим дошао сам до једног, итекако занимљивог мишљења. Можда ће све оно што следи у даљем тексту звучати песимистички, али исто тако мислим да је песимизам у нашем граду одавно постао оправдан.

Приче које ових дана упијају зидине Крагујевачких кафана, показују велики страх према ономе што се можда ускоро може збити. Узимајући у обзир градску Тржницу, која већ дужи низ година тера све нас да се добро запитамо где смо као друштво погрешили, долазимо до следећег тока питања:

Шта ако се након церемоније, која ће означити почетак изградње стадиона испостави „неки проблем“, и негде на пола стане са градњом, ко ће у том случају сносити одговорност? Мислите да овакав след догађаја није могућ?

Даље, с обзиром да ће изградња потрајати и наш вољени Раднички неће имати где да игра, и у том контексту се већ спомиње новоизграђени спортски центар у Доњој Трнави, као решење. И опет се намеће питање, колико ће пара (условно речено) грађани Крагујевца морати да издвоје за коришћење поменутог комплекса?

Добро. С обзиром да је човек, који је изградио поменути спортски центар више урадио за свој крај, него све власти заједно у последњих тридесетак година, постоји реална могућност да свој центар уступи Радничком на коришћење без накнаде, или ипак?

Када свима нама знан судија одсвира последњи звиждук историјске устрајности нашег „ЧИКА ДАЧЕ“, и у истом тренутку свирне почетак нове епохе Крагујевачког спорта, нама остаје само да молимо Бога, да не дође до неке компликације, попут оне са „рушењем зида Тржнице“. Шта, заборавили сте?

Када тешка механизација, почне са рушењем трибана саграђених, сада већ давне 1957. године, тог тренутка у вечну успомену одлази онај чувени хук трибине, хук наших предака. И тада историја почиње да пише нове моменте, додуше вероватно финансиране из кредита, али сада нема везе што ће и наши потомци плаћати то у деценијама које долазе? Било како било, одговорност је на свима нама.

Веродостојност приче коју сте прочитали тренутно не постоји. Већ је продукт размишљања једног уплашеног друштва. Геџа би највише волео, да демант ове приче буде управо стадион, чија изградња почиње.

ДОБРА ВИЛА: Струја дефинитивно скупља, али за колико!?

Наслови, који сами имају манипулативни карактер, и углавном служе да широј публици пробуде ткзв. Чуло „панике“, или жаргонски речено за циљ имају да тестирају стрпљење народне масе, последњих дана све су учесталији.

Нема јутра, а да вам при испијању прве кафе не искочи вест са насловом попут „Живот све скупљи“, „Гориво поново поскупело“. После таквог наслова, и већ створеног осећаја нелагоде, тешко да ће дан бити испуњен позитивном енергијом. Добро, свако је различит.

Па ето, јутрос је примат у тим насловима добила електрична енергија, и изричит став фискалног савета да је поскупље исте од 15-20% неопходно.

Међутим, већ пар месеци „полако“ припремају терен за поскупљење али очито се чека ткзв. повратна информација о томе до које мере ће незадовољство грађана расти, и докле смеју да иду, а да не пређу границу стрпљења.

Не будите наивни, вероватно читаве службе испитају управо горе споменуто.

Но, сада ћу вам препричати један јако занимљив сан, и шта ми је у истом рекла ВИЛА о поскупљењу.

Појави се Вила, и рече:

Сада када им досади ова прича о рату у Украјини, и заврши се задруга почеће са причом око поскупљења струје.

Али полако Геџо, неће то трајати дуго. Можда 2 месеца. За то време, неки чудни људи за округлим столом, тражиће да струја поскупи 20-30 одсто, и на томе ће бити јако упорни, нарочито једна плава дама. Али, када сви буду мислили да је готово, да је 30% неизбежно, појави ће се ОН!

-И веруј Геџо, сви ће гледати. Младо и старо, и даме а и господа, сељаци и доктори, а ОН спаситељ ваш почеће да прича:

– Ух(Уздише, и забринут поглед), даме и господо, већ пар месеци водимо велику битку да не дође до драстичног пораста цене коју плаћате за утрошену електричну енергију. Дан и ноћ, без одмора размишљао сам шта да радимо, а да с друге стране то буде издржљиво (и даље забринут поглед) и могу вам рећи да имамо сјајне вести (на лицу осмех поноса, а људима полако баде камен) успели смо, на моју велику радост да цену електричне енергије подигнемо за свега 17 одсто!? Да ли сте људи уопште свесни шта то значи? Да ли људи у Србији знају шта то суштински значи? Па то значи, да ћете плаћати најјефтинију струју у региону, први у Европи, други на свету…. Што се тиче минималне цене рада…. Она ће ићи узлазном путањом до невероватних 12 одсто, и то је јако велики успех. Ништа од тога не би било, да у претходном периоду није вођена одговорна политика.

Да резимирамо. Струја ће вероватно поскупети за само 17 одсто, док ће минимална цена рада бити повећана за јаких 12 одсто?

Вила је своје рекла, а ви (не)верујте, крај Августа и почетак Септембра ће показати (не)истину Вилиних речи….

Ко је схватио, схватио.

Ма ћути бре, да не буде горе.

Велики човек, са још већим срцем! Паја Шумадинац

Драган Павловић https://www.facebook.com/patriotski

Хуманост јесте врлина, која је сакривена у свима нама, само је некада потребан ткзв. „окидач“ који ће ту у нашој подсвести сакривену врлину и пробудити.

Драган Павловић, у друштвеном свету позантији као Паја Шумадинац, готово читав свој живот посветио је управо том, друштвено-хуманитарном активизму. Паја је дугогодишњи председник Удружења бораца Шумадије, а од недавно у његовој организацији функционише и још једна организације под називом „МОЈА ШУМАДИЈА!“

У свом дугогодишњем друштвено-хуманитарном раду, Паја је организовао много хуманитарних акцијa, чији главни циљ јесте био прикупљање помоћи за оне, којима је то и најпотребније.

-Време у којем живимо, пролази невероватном брзином, а људска свакодневница свела се на сталну „журбу!“ Е, у тој журби једноставно не видимо да је некоме у нашој близини потребна помоћ. Баш зато, када год смо у прилици обилазимо људе и трудимо се да наша скромна помоћ пре свега, у виду хране, кућне хемије, обуће, одеће и сл. стигне тамо где је најпотребнија, а нарочито породицама која броје више деце. Управо је то императив новонастале организације „МОЈА ШУМАДИЈA“, да најмлађима барем на тренутак вратимо осмех на лице, а да оним нешто старијима вратимо наду, наду у људе.

-У оквиру Удружења бораца Шумадије, сваке године организујемо акцију добровољног давања крви, за све наше саборце којима је то потребно. Организујемо разна дружења широм наше земље, али и региона. Нарочито бих издвојио, сада већ традиционално дружење борачких организација Србије, и такмичење у кувању војничког пасуља, у Реснику надомак Крагујевца. Недавно смо успели, да након више деценија уз помоћ разних пријатеља и донатора одрадимо ограду на школском дворишту у Реснику, наводи Паја и додаје:

-За све ово што чинимо и радимо готово свакога дана, потребно је заиста пуно труда, али пре свега воље. Воље да своје време одвојимо, и поклонимо том хуманитарном активизму. И ето, овом приликом у име организације, чији сам иницијатор желим да позовем све људе, који могу и имају жељу да помогну у раду организације да то и учине. Свака врста помоћи, итекако је добродошла. Нарочито, у виду хране, одеће, обуће, огрева, играчака…итд.

Раду организације можете помоћи и у новчаном смислу, уплатом на рачун

340-11028876-02 ERSTE BANKA

Рај за очи и мелем за душу! На свега десетак километара од Крагујевца

Постоје места која у људима буди онај најлепши осећај, осећај мира и спокоја. Осећај који храни људски ум, дајући му наду али и подсећање на смисао живота.

Таква места, јако често услед свакодневних активности остану у делу заборава.

У атару села Прњавор, на свега десетак километара од Крагујевца налази се манастир Грнчарица.

Постоје веровања, која и дан данас живе у сећањима да је овај манастир подигнут у првим годинама 16. века, као задужбина Краља Драгутина.

Кроз векове, овај манастир је више пута опустошен и разаран, али и у свим временима до данас поново обнављан.

После Косовског боја, црква је срушена и од њеног материјала подигнута нова, на данашњем месту.

За време аустријско-турских ратова, у првој половини XVIII века, као и за време Кочине крајине, више пута је био паљен и рушен, да би у једном тренутку у потпуности био запустео.

Највећи период обнове, везује се за 1869. годину, када су црква и западни конак из темеља подигнути, а каменим зидом ограђен манастирски комплекс.

Разне војске, које су се и у ова новија времена кретала овим просторима нису поштедела манастир.

Наиме, током Првог светског рата аустроугарска војска је опустошила манастир и у том походу спалила архиву и однела три звона. Нажалост, исту судбину, овај манастир доживео је и током Другог светског рата, када су Немци прогнали монахе, и манастир запалили.

Након рата (1946) у напуштени комплекс манастира долази игуманија Ефросинија, са четири монахиње. Од тада Грнчарица постаје женски манастир који се вредно обнавља.

Унутрашњост комплекса јесте прелепо уређена, са мноштвом биљака и цвећа која украшавају манастирски врт.

У подножју манастира, налази се извор чисте планинске воде, за коју постоји веровање да садржи лековита својства, нарочито за очи, и лице.

Природа се побринула, да читав овај потез употпуни својим брежуљцима, и густом шумом која свему даје додатни садржај.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Епархија Шумадијска

СРАМОТА: Без гумених чизама, нема даље? ГУМЕНИ ЧАМАЦ У ПРИПРАВНОСТИ?

Све што видите на овим фотографијама, није настало јуче. Ове баре, и ова мала језера која су насумично распоређена по овом путу искључива су последица немара челних људи, пре свега чланова савета МЗ који су прихватили одговорност да свој рад базирају на једнаком равоју сваког дела насеља. Међутим, овде видимо сушту супротност. Чим су засели на својим местима, и вероватно решили неке своје ЛИЧНЕ интересе престали су да обављају дужност коју су сами прихватили?

Узимајући у обзир чињеницу, да цена нафте на глобалном тржишту не престаје „да скаче“, становници ове улице ускоро неће морати да брину што се исте тиче. Лагодно ће моћи да оставе своје аутомобиле, и себи набаве по један ЧАМАЦ. Руку на срце, гумени чамци данас уопште нису толико скупи, одвоје пар хиљада динара и обезбеде себи један леп гумени чамац. Притом,  сама „уштеда“ неће бити једини бенефит „воденог пута“, моћиће непрестано да раде на својој кондицији сигурно још месец  дана, с обзиром да ће „баба марта“ својим снеговима на овом племенитом путу створити барем још једно језерце!

Улица Владимира Поповића у Крагујевачком насељу Маршић, јесте једна од најстаријих улица у овом насељу. Иако је овај део Маршића „урабанизован“ још крајем 20. века и самим тим припојен К.О. Крагујевац  1, још увек нема елементарне услове за живот грађана достојан времену у којем живимо.  У прилог томе говори и чињеница, да ова улица није „насута“ готово целу деценију, док је о самом асфалту банално и писати.

За становнике ове улице, највеће разочарење јесте тренутни савет МЗ МАРШИЋ. Разлог томе јесте то, што је појединим члановима истог за време мандата урађен асфалт до саме куће, и више не показују интересовање за остале делове насеља. Наравно, отворено разочарење показују и према локалној самоуправи, која нема слуха за њихове свакодневне проблеме.

„Улицу смо насипали у пар наврата, и то искључиво из својих средстава. Једину помоћ, у том смислу добили смо пре пар година, када је поплава однела  добар део улице. Појединцима из савета МЗ, за време мандата асфалт је урађен до самих дворишта док смо ми принуђени да набавимо „чамце“ не били некако дошли до својих кућа, ово је СРАМОТА!“ наводи један од Геџиних саговорника

Колико ће сељак још издржати, пре него што пусти да му на њиву никне КОРОВ?

Пролећна сетва само што није кренула, а пољопривредници уместо да врше последње припреме пред почетак исте, принуђенису да своје време троше на „друмовима“  широм земље како би скренули пажњу на катастрофу која ће се неминовно догодити уколико се коначно неко не дозове памети и смогне снаге да погледа те људе у очи. Да погледа у немоћ која је свакога дана све јача и јача. 

Прошле године, негде у ово време наши властодршци донели су одлуку да укину субвенције за нафту, а као образложење изнели су „чињеницу“ да је нафта „јефтина“ и да у складу са тим нема разлога да буде „субвенционисана“.  Добро, то је било прошле године и кога боли знате већ шта за прошлу годину! Мада, има кога  боли! Боли СРПСКОГ СЕЉАКА, поготово сада у овом хаосу када су цене свега и свачега отишле (опет)  знате већ  где!

Ако је цена нафте тада била „јефтина“, па су субвенције за исту укинуте, колико данас треба да кошта 1 јебени литар, па да схватите да нас чека глад? Уколико сада не посејемо неки и кур*ц,  на јесен ћемо уместо кукуруза, брати БРИГУ!

И још нешто. Једва чекам да видим коментаре поједине господе којој је све ок, господе којима је стање у пољопривреди фантастично, господи која каже како се никада боље није живело на селу него данас! ЈЕДВА ЧЕКАМ!

Геџа има потребу да вам се извини због неких речи, којима се ни сам не диви. Али, некада нема речи која би боље послужила као опис тренутног стања!

ЗАКАЗАН ПРОТЕСТ У ШУМАДИЈИ: ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ НЕ ОДУСТАЈУ!

Геџа је већ најавио миран „протест“ пољопривредника Шумадије. У наставку текста преносим писмо организатора:

Gradonačelniku Nikoli Dašiću , organizacioni odbor protesta poljoprivrednika
Kragujevca, dostavlja sledeće :

Z A H T E V E

  1. Smanjenje cene mineralnih đubriva za poljoprivrednike za najmanje
    30 dinara po kilogramu za sve vrste koje se koriste za prihranu ozimih
    useva kao i prolećnu setvu (UREA , KAN , AN , NPK).
  2. Hitna isplata svih neisplaćenih subvencija u stočarstvu koje se odnose
    na kalendarsku 2021. Godinu za umatičena grla
    krava,svinja,ovaca,neumatičene krave kao i za tov junadi,svinja i
    jagnjadi kao i obećanu „Covid“ pomoć za tov junadi. Krajnji rok isplate
  3. Mart 2022.
  4. Povećanje subvencija za biljnu proizvodnju za 2022. Godinu na 16000
    dinara po hektaru u čijoj strukturi bi se nalazilo 4000 dinara za
    osnovnu biljnu proizvodnju; 6000 dinara za subvencije za gorivo i
    6000 dinara za subvencije za veštačko đubrivo.
    Molimo vas da navedene zahteve poljoprivrednika prosledite
    nadležnom ministarstvu poljoprivrede i vladi Republike Srbije.

U Kragujevcu 14. 02. 2022. Godine
Organizacioni odbor protesta poljoprivrednika

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗАХТЕВА

Poštovani Gradonačelniče, obraćamo vam se sa željom da pomognete u rešavanju problema
poljoprivrednih proizvođača vezanih za aktuelne previsoke cene veštačkih đubriva,goriva i
neisplaćenih subvencija u stočarstvu iz 2021. godine i ranije. U prilogu vam dostavljamo zahteve
poljoprivrednika. Znamo da gradska uprava nije adresa na kojoj možemo naći rešenje ovih problema
već je to resorno ministarstvo,stoga se vama obraćamo kako biste bili spona koja će povezati
poljoprivrednike i ministarstvo i biti inicijator pregovora iz kojih bi se izašlo sa povoljnim rešenjem za
sve,uz svaki zahtev ćemo dati adekvatno obrazloženje:

  1. Cene đubriva su takve da poljoprivrednici neće moći da adekvatnim količinama odrade ni
    prihranu a ni setvu. Ponuđeni beskamatni krediti nisu dobro rešenje jer Šumadijski seljaci
    hranu proizvedenu na njivi mahom koriste za ishranu stoke a stočarstvo je u ogromnoj krizi.
    Naglašavamo da ne želimo da se primeni,ovih dana aktuelni, „Braničevski model“ zato što je
    njime obuhvaćena samo UREA za čiju primenu ističu agrotehnički rokovi a na teritoriji
    Šumadije se koristi širi spektar đubriva. S druge strane taj model podrazumeva prebacivanje
    tereta subvencinisanja sa ministarstva na lokalnu samoupravu tako da bi se moglo desiti da
    veći deo ili ceo agrarni budžet grada bude utrošen u ove svrhe čime ćemo rešiti samo manji
    deo problema a sa druge strane napraviti novi i onemogućiti poljoprivrednike da koriste
    sredstva iz gradskog agrarnog budžeta čije smo uvećanje svi pozdravili kao i programe
    podrške koji treba iz njega da proizađu.
  2. Subvencije u stočarstvu kasne i njihovo prenošenje iz godine u godinu je postalo loša praksa
    koja onemogućava proizvođače da planiraju svoju proizvodnju jer je rok isplate potpuno
    nepredvidiv. Potrebno je naći sistemsko i trajno rešenje ali je ,za početak ,neophodno
    zaostalo iz 2021. Godine isplatiti do kraja februara kako bi i to pomoglo u nabavci prolećnog
    repromaterijala.
  3. Povećanje subvencija za biljnu proizvodnju je neophodan preduslov kako bi se održao nivo
    proizvodnje ,posebno u pretežno stočarskim krajevima kao što je naš. Sastavni deo tih
    subvencija mora biti i vraćanje podrške za đubriva kao i za gorivo,modeli za navedeno već
    postoje u zemljama regiona.
    Ističemo da su ovo zahtevi poljoprivrednika koji nemaju nikakvu političku konotaciju.
    Unapred ćemo se javno ograditi od svih političkih organizacija koje će želeti profit od
    eventualnih protesta,jedina naša želja je poboljšanje položaja i opstanak u poslu kojim se
    bavimo,smatramo da su naši zahtevi nužni koraci ka tom cilju a od vas tražimo da
    organizujete pregovore naših predstavnika sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede.
    Ukoliko do pregovora I prihvatljivog rešenja ne dođe, bićemo primorani da pažnju javnosti
    na naše probleme skrenemo tako što ćemo organizovati protestno okupljanje u Kutlovu uključujući I protestnu vožnju do sedišta gradske uprave u Kragujevcu. Četvrtak 17.02.2022. od
    10h.

U Kragujevcu 14.02.2022. Godine

Organizacioni odbor protesta poljoprivrednika Kragujevca

БУДИ СЕ И ШУМАДИЈА!

Драг моји пријатељи, Геџа вас позива да пружите подршку људима који хране све нас. Већ сам у својим писанијама писао о проблемима са којима се суочавају наши пољопривредници.

Само да вас подсетим, да је наша пољопривреда одавно на самрти, уколико тренутно стање остане непромењено имаћемо несгледиве последице, које ће осетити СВИ, а не само сељаци.

Зато вас позивам да својим присуством помогнете нашим сељацима да некако прегурају ово тмурно и неизвесно праскозорје пролећне сетве!

Четвртак 17.02.2022. Кутлово!

Почетак у скупа у 10h!

Пратите Геџу, ускоро нове ИНФОРМАЦИЈЕ!

Тако нам БОГ помогао!

Нађи прасе ако можеш!? ПРАСИЋА ПО СЕЛИМА НИ ЗА ЛЕК!!

Е САД овако. Где је сад она господа, која ми је свакога дана причала како „лупам“ глупости, када сам писао да Шумадија остаје без „прасића“?

Изволите драга господо сада у неки маркет па купите прасе. Пошто у бившој СРПСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ, прасића готово да нема. Ало, у нека давна времена извозили смо бре прасиће читавој Европи, а сада?

Сада од исте увозимо, вероватно зато што смо много паметни! Да су ови људи који још увек „држе“ крмаче паметни, па да одвале цену од 400 дин по килограму живе ваге, можда би неко схватио озбиљност ситуације у којој се налазимо!

Знате шта је још црње? Црње је то, што нас тек чекају нека чудна времена.

Ако се овај тренд гашења „свињаца“ настави следеће године у ово време правићемо роштиљ од дрљавих кобаја, зато што смо паметни много. Ово пишем из најискреније намере, да неко коначно схвати да се налазимо на прагу амбиса, да неко коначно успостави нормално тржиште, и омогући СРПСКОМ СЕЉАКУ да живи од свог рада!

Ајмо господо стручњаци, хејтујте Геџу: како опет се*е негативно! (опростите на примитивизму).

Иначе, чујем да се прасићи по селима продају по 330 дин, и то ако успете да их „ухватите“!!

Тмурна садашњост, доноси сурову будућност!

Срећни празници!

ЛЕГЕНДА ШУМАДИЈЕ: Зоран Петровић БОТУЊАЦ

У овим празничним данима, Геџа већину свог слободног времена проводи слушајући музику. Нарочито песме извођача који су оставили неизбрисив траг на музичкој сцени Шумадије.

Овога пута решио сам да из мноштво великана који су обележили нека прошла времена издвојим једну легенду, чије песме јако често слушам и замишљам да сам у некој Крагујевачкој кафани из осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

Зоран Петровић Ботуњац, надимак је добио по свом родном селу. Својим топлим гласом очаравао је публику широм Шумадије.

Своју прву плочу, снимио је 1988. године са Мирком Глишићем и Зораном Ђорђевићем Сандучетом. На истој плочи нашла се и чувена песма „Ти знаш моју тугу“, песма која је по Геџином укусу обележила његову каријеру.

Нажалост, када се чинило да његова каријера великом брзином иде ка врху, судбина је имала другачији план.

Зоран Петровић Ботуњац, погинуо је 08. Јуна 1995. године, враћајући се кући са „тезге“ . Негде око 5 сати изјутра, на његову Заставу 128 налетео је воз, недалеко од Свилајнца. Погинуо је у својој тридесетпетој (35) години живота. Сахрањен је 09. Јуна 1995. у Крагујевцу!

*постоје ткзв. чаршијске приче, по којима је Ботуњац настрадао под чудним околностима. Да ли је заиста неко умешан, Геџа не зна. Све док је и последње Шумадијеске кафане, живеће и Ботуњац.

Градоначелник сутра у МАРШИЋУ?

Никола Дашић, градоначелник Крагујевца сутра ће од 10h присуствовати почетку извођења радова на изградњи канализационе мреже у насељу Марушић.

Геџина коментар: Коначно се неко сетио, да из празне приче крене у реализацију неког плана. Пре избора обећавају све и свашта, а када исти прођу нема нигде никога. Међутим, можда је неко ипак увидео да је крајње време да коначно нешто УРАДИ! Ето, да не буде стално нека негатива. Све што Геџа напише, пише апсолутно из искрене и добре намере. Као што сам писао о људима који сакупљају кишницу због нерешеног водоснабдевања, сада пишем како се нешто заиста и ради. Ово јесте за похвалу!