И ОПЕТ СЕ „ТИКВА ЛОМИ“, ПО ГЛАВИ СЕЉАКА? Уместо трактора, МОТИКЕ У ШАКЕ?

Заиста разумем чињеницу, да се читава планета суочава са великим изазовима по питању енергената. Разумем и тежину ситуације у којој са налази врх наше државе, али  елементарна свест као и логика не дозвољавају мом уму да допре до „памети“ оних који су донели ову погубну одлуку, у којој се „изричито забрањује точење нафте у кантама!?“

Од праскозорја цивилизације, па све до данас сељаци су били ти који су хранили остали слој становништва. Наравно, како су се времена мењала тако се и начин саме производње мењао у складу са тим. Али је суштина увек остајала иста, без обзира да ли причамо о неким давним временима или о времену у којем сада живимо. Да би војник војевао своје битке, морао је имати храну, а да би сељак исту произвео морао је имати оруђе. Данас то оруђе јесте ТРАКТОР!

Е сада, волео бих да ми неко од ових „паметних“ појасни следеће:

-Узимајући у обзир чињеницу, да постоје људи који живе у местима која су од прве „пумпе“ удаљена и по 20-30км, дакле у два смера потребно је да пређу километражу од неких 40-60 км, и да поред те километраже „сачувају“ нафту у својим „резервоарима“  за планиране радове на имању, питање јесте КАКО ТО МИСЛИТЕ ДА ИЗВЕДУ?

Можда по принципу, одем до њиве од 1 хектар, посадим 20-30 ари кукуруза, па тркнем поново неких 40-60 км у два правца „допуним резервоар“, па се вратим до њиве изгрувам још неких 30 ари, па се поново провозам до пумпе и тако у круг? Па шта, није страшно. Једино временски мало ограничено. Али наравно, и за то постоји решење! У фергусона уградим мотор од „фер(р)арија“ (ваљда се тако пише, да га *ебем) и спичим стотку са све сејалицом до пумпе, и по знатно повољнијој цени сипам „црно злато“ у резервоар вратим се, посадим кукуруз и још стигнем да тркнем до задруге на пиво? Е сада ту доста може да нас извади ауто, који троши „нафту“. Шта, одеш до пумпе напуниш Голфа, и кући уз помоћ црева извадиш колико ти треба, у истом оставиш мало, чисто да имаш за још једну туру и ето, проблем решен. Практично решење, у датом тренутку! И немо више да кукате! Кажем, само можда!

Добро, можда сам претерао. Па немају људи само фергусона, коме је регистрације истекла још крајем прошлога века…

Да не буде сада поново, како овај Геџа само нешто приговара. Да ситуација може бити гора од тренутне, заиста може? Може доћи (не дај Боже) до потпуне несташице нафте, па онда да се заиста вратимо у нека прошла времена. Па свако по мотику у шаке, и на њиву. Ручно бато, као некад! Па уз кукуруз бацимо и пасуљ, ма иди брее. Плодови органске производње на претек!

Нека нам је БОГ у помоћи….

АЛЕКСАНДРА: „Неопходно је променити комплетан састав ЛОКАЛНЕ СКУПШТИНЕ!“

Да у нашем граду постоје људи који су цео свој живот посветили пре свега хуманитарном раду, али и друштвено-политичком активизму на чијим темељима  почива стуб нашег друштва показује и пример Александре Анђелковић. Ова харизматична и борбеним духом испуњена самохрана мајка,  и поред  свих потешкоћа који су саставни део живота и његове свакодневице ипак је проналазила времена, да својим активизмом да допринос развоју те емпатије према самој суштини друштвеног живота Крагујевчана.

Александра Анђелковић

Александра Анђелковић, пре пар година основала је групу на друштвеној мрежи Фацебоок, са идејом да у једном тренутку оснује организацију која би носила назив „КРАГУЈЕВАЦ, ПРЕСТОНИЦА ШУМАДИЈЕ!“

Александра, и поред тога што гаји извесну дозу сумње у садшњи састав локалне самоуправе још увек има пуно амбиција, као и ентузијазма да своје идеје спроведе у дело. Али, да би исте могла да обелодани и у стварности оствари потребно је како сама каже: „Потпуно променити садашњи састав локалног парламента и створити окружење људи, чији императив треба да буде, пре свега борба за елементарне услове живота  грађана, али и већа заступљеност самохраних мајки при самом  креирању одборничких листи“.

Такође, треба вратити већу аутономију у доношењу одлука самим МЗ на територији нашег града, нарочито по питању комуналних ствари. Даље, потребно је направити социјалне карте, при чему би свака месна заједница имала своју.  МЗ  мора имати јединствени регистар који би садржао податке о појединцу и са њим повезаних лица о социјално-економском статусу!

У даљем току разговора, Александра каже: „Од почетка свог активизма, никада своје личне интересе нисам стављала у први план, водила ме је искрена борба да нешто суштински променим у свом граду.  Зато сам у неким тренуцима многима била „трн у оку“  али нисам устукнула, већ сам још више добила на самопоуздању да своје идеје спроведем у дело, и у том смислу сматрам да многи људи који се данас налазе у локалном парламенту, једноставно не заслужују то место!“ Грађани су изгубили поверење у своје МЗ, у оном тренутку када су све ингиренције које су имале МЗ  пребачене на општину, раније си могао све што ти треба да завршиш у својој МЗ без одласка у општину, док данас то у  већини случаја није могуће.  

 Што се тиче реконструкције зграде Градске тржнице,  искрено, сваки коментар је сувишан. Као рођену Крагујевчанку, јако ме боли она тужна слика, коју виђам свакога дана. Јако сам волела да идем на пијац. Нарочито Суботом, када је био ткз. „пијачни дан“ за све Крагујевчане. Тога нажалост више нема. У групи сам често делила фотографије на којима се налазила Градска тржница. На тим фотографијама, пијаца је изгледала управо онаква, какву Крагујевчани заслужују наглашава Александра, и додаје:

-На шта још треба ставити акценат, јесте положај самохраних мајки у нашем граду. Доста њих познајем које већ дуго не успевају да пронађу стално запослење. Уз то, потребно је основати и „фонд солидарности“, при ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ, а то је уско повезано са већ споменутим социјалним картама. На основу тога, тачно бисмо знали коме је помоћ заиста потребна.  

Дакле, ја сам само обичан човек. Не желим да улазим у нешто, што не познајем. Целог живота, бавила сам се хуманитарним радом и при томе остајем. Првобитна идеја, коју планирам да реализујем јесте оснивање поменуте организације, под називом „КРАГУЈЕВАЦ, ПРЕСТОНИЦА ШУМАДИЈЕ!“ Међутим о самој организацији, више детаља изнећу у неком наредном периоду, закључује Александра за крај разговора.