ПОСЛЕДЊИ ВАПАЈ ПОЉОПРИВРЕДНИКА : ПРОТЕСТИ КАО ЈЕДИНА ШАНСА ЗА ОПСТАНАК?

Данас од 12 часова, пољопривредници широм наше земље мирном протестном вожњом од два сата, покушаће да скрену пажњу свим релевантним чиниоцима власти о катастрофи која прети да погоди домаћу производњу. Уколико захтеви истих не буду испуњени, постоји могућност да сам протест прерасте у велике блокаде. Захтеви пољопривредника, између осталог јесу да цена сунцокрета буде минимално 700е по тони, и да држава одобри точење 100l горива, по повлашћеној цени. Ово јесте само постављање оквира контроле финансијског пожара, који пољопривредом букти јако дуго. Не треба заборавити ни цене РЕПРОМАТЕРИЈАЛА, у тренутку сетве.

Иако су пољопривредници протеклих месеци сугерисали на алармантно стање, и покушавали да на сваки начин избегну протесте, до конкретног договора очигледно није дошло.

Уколико се којим случајем догоди да се блокира баш саобраћајница којом се ви крећете, немојте замерити овим људима. Не боре се они само за своје парче хлеба, већ се боре за голи опстанак нашег села. Оног села које је, и у најтежим временима одржало дух наше нације живим, и пружило уточиште (шансу) нашој култури, али и сећању да не ишчезну у вековима ропства!

Хтели ми то да признамо или не, села су та која чине стуб и темељ постојања, али и опстанка нашег народа. Иако је становништво данашњих села старо и временским кораком корача ка нестајању, још увек постоји светло у тој густој тами неправде да ће она ипак одолети овом, највећем искушењу до сада. То светло, су управо ови ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ који данас у својим тракторима можда сипају и последњи литар нафте, како би исказали своју немоћ пред уцењивачким насртајима похлепних појединаца?

Зато драги пријатељу, подржи сељака у његовој борби за достојанствен живот. Знаш и сам/а да његова пропаст, води у неминовни пропаст свих нас!

И ОПЕТ СЕ „ТИКВА ЛОМИ“, ПО ГЛАВИ СЕЉАКА? Уместо трактора, МОТИКЕ У ШАКЕ?

Заиста разумем чињеницу, да се читава планета суочава са великим изазовима по питању енергената. Разумем и тежину ситуације у којој са налази врх наше државе, али  елементарна свест као и логика не дозвољавају мом уму да допре до „памети“ оних који су донели ову погубну одлуку, у којој се „изричито забрањује точење нафте у кантама!?“

Од праскозорја цивилизације, па све до данас сељаци су били ти који су хранили остали слој становништва. Наравно, како су се времена мењала тако се и начин саме производње мењао у складу са тим. Али је суштина увек остајала иста, без обзира да ли причамо о неким давним временима или о времену у којем сада живимо. Да би војник војевао своје битке, морао је имати храну, а да би сељак исту произвео морао је имати оруђе. Данас то оруђе јесте ТРАКТОР!

Е сада, волео бих да ми неко од ових „паметних“ појасни следеће:

-Узимајући у обзир чињеницу, да постоје људи који живе у местима која су од прве „пумпе“ удаљена и по 20-30км, дакле у два смера потребно је да пређу километражу од неких 40-60 км, и да поред те километраже „сачувају“ нафту у својим „резервоарима“  за планиране радове на имању, питање јесте КАКО ТО МИСЛИТЕ ДА ИЗВЕДУ?

Можда по принципу, одем до њиве од 1 хектар, посадим 20-30 ари кукуруза, па тркнем поново неких 40-60 км у два правца „допуним резервоар“, па се вратим до њиве изгрувам још неких 30 ари, па се поново провозам до пумпе и тако у круг? Па шта, није страшно. Једино временски мало ограничено. Али наравно, и за то постоји решење! У фергусона уградим мотор од „фер(р)арија“ (ваљда се тако пише, да га *ебем) и спичим стотку са све сејалицом до пумпе, и по знатно повољнијој цени сипам „црно злато“ у резервоар вратим се, посадим кукуруз и још стигнем да тркнем до задруге на пиво? Е сада ту доста може да нас извади ауто, који троши „нафту“. Шта, одеш до пумпе напуниш Голфа, и кући уз помоћ црева извадиш колико ти треба, у истом оставиш мало, чисто да имаш за још једну туру и ето, проблем решен. Практично решење, у датом тренутку! И немо више да кукате! Кажем, само можда!

Добро, можда сам претерао. Па немају људи само фергусона, коме је регистрације истекла још крајем прошлога века…

Да не буде сада поново, како овај Геџа само нешто приговара. Да ситуација може бити гора од тренутне, заиста може? Може доћи (не дај Боже) до потпуне несташице нафте, па онда да се заиста вратимо у нека прошла времена. Па свако по мотику у шаке, и на њиву. Ручно бато, као некад! Па уз кукуруз бацимо и пасуљ, ма иди брее. Плодови органске производње на претек!

Нека нам је БОГ у помоћи….