Ангажовање КАМИОНА Војске Србије на реконструкцији Трга војводе Радомира Путника?

Дуго најављивана реконструкција, и уређење Трга војводе Радомира Путника званично је отпочела пре недељу дана (18.10). Самом почетку радова на реализацији поменутог пројекта присуствовао је и градоначелник Никола Дашић са сарадницима.

Наиме, још почетком текуће године када је јавности предочен план о самој реконструкцији, велики број наших суграђана исказао је извесну дозу песимизма. Односно бојазност, да и овај пројекат не крене странпутицом „ТРЖНИЦЕ“.

Последњих дана, тај страх употпунили су и камиони ВОЈСКЕ СРБИЈЕ који су очигледно ангажовани на поменутим радовима. Па се суграђани са правом питају, КО ЈЕ и ЗАШТО ангажовао камионе ВОЈСКЕ СРБИЈЕ, када је овај посао поверен конзорцијуму извођача радова „Alex E&C“, доо Београд, и Vistok Investments доо Суботица. Док стручни надзор обавља Beopotez из Београда?

-Да ли већ сада, на самом почетку већ „искачу“ финансијски проблеми у реализацији овог пројекта?

-Да ли је на видику нова „ТРЖНИЦА“?

КРАГУЈЕВАЦ: Нова поскупљења!

Већ смо заборавили једну од последњих констатација бившег градоначелника, када је рекао да нас треба тући мотком. О каквим моткама је реч, то можемо само наслутити.

Међутим, садашњи градоначелник са својим сарадницима туче грађане скоро свакодневно, додуше за сад само финансијском мотком по џепу, али и по грбини обичног смртника који даје последњи атом снаге да заради пребијену пару.

Најновије јесте то, да је наш вољени град здруженом честитком са градским водоводом решио да обрадује родитеље Крагјевачких школараца пред сам почетак школске године?

Наиме, они су донели одлуку да почев од 1. СЕПТЕМБРА цене УСЛУГА које пружа ВОДОВОД буду увећане за 20%? Зар то није сјајно?

За нашу децу, јел тако беше?

Заборавили сте ону бомбастичну вест о пројекту „Чиста Србија“, пројекту који најављен као круцијалан у смислу опоравка поменутог предузећа?

Око 300 милиона евра, том приликом стигло је у наш град. Међутим, већ након три месеца појављује се губитак од невероватних 400 хиљада евра?

Уместо да осетимо долазак бољих дана, поново смо принуђени да издвајамо додатне паре како бисмо спасили овог гиганта од колапса, и које овде луд!? Радиш у буквалном смислу од јутра до мрака, и то што зарадиш покупе ти градски оци, под изговором усклађивања неких цена…

Море, кад мало боље размислиш овде је стварно потребна „мотка!“, али за кога то ће се брзо указати…

ЈКП ШУМАДИЈА: Нови удар на џеп Крагујевчана?

У готово сваком обраћању челника Крагујевачке власти, можемо чути како предузећа која се налазе под диригентском палицом града никада нису била у повољнијем финансијском стању. Свакодневно слушамо хвалоспеве о томе, и таман када поверујемо у то, дође ново заседање градског парламента, и заједно са истим дођу и нова задужења?

Као највећи пример „финансијског слона“, можемо узети ЈКП ШУМАДИЈУ.

Полазећи од претпоставке, да тренутни дуг поменутог предузећа износи 10 милиона евра, плус додатних 5 милиона који се дугује добављачима, долазимо до питања које се тиче самог опстанка оваквог предузећа, као и питања да ли ће неко одговарати за овакво пословање, које наш град гура у све већу финансијску дубиозу?

Међутим, само дуговање које се помиње није коначно. Наиме, из званичног документа који се дао видети, може се извући закључак да се тренд константног задуживања, и гурања града условно речено у „банкрот“ наставља и даље.

Овакво пословање не да није одрживо, већ напротив ствара дугове које ће грађани Крагујевца плаћати у будућности. Да не заборавимо и кредите који се увелико отплаћују за пројекте који још увек стоје, и чекају да сване дан коначног завршетка (нпр. градска тржница, нова аутобуска станица, итд).

Пролазећи градом, свакога дана можете видети јавашлук тренутних властодржаца. И да, не треба превише пажње усмерити ка тражењу ништавила, оно се манифестује кроз кратере и рупе на путу у готово сваком делу града.

Све промашаје дотичне господе, плаћаће и наша деца у будућности.

ВЕСИЋУ КУЛТУРА, ИЛИ ИПАК ПОЉОПРИВРЕДА?

Прексиноћ је у Страгарима отворена манифестација, под називом „Шумадијски дани шљиве!“

Циљ организације једног оваквог догађаја, јесте управо промоција традиционалних вредности, али и културно-историјиског наслеђа Страгара и Шумадије.

Главни акценат, ове тродневне манифестације стављен је на популаризацију пољопривреде овог краја, чија издашност показује велике потенцијале.

Поред многобројних гостију, међу којима су били и високи функционери града Крагујевца као и епископ шумадијски г. Јован, свечаност отварања увеличао је и доскорашњи градски менаџер Београда, г. Горан Весић. Иначе, човек који се све чешће на бази претпоставке спомиње као први човек српског аграра, који ће на том месту заменити досадашњег Бранислава Недимовића?

Узимајући у обзир, да је своју функцију помоћника градоначелника града Београда обављао беспрекорно, и иза себе оставио град у јако добром стању, нема разлога за постојање сумње да ће и свој нови посао (ако га буде) обављати без премца. Додуше, и његов претходник на месту првог човека српске пољопривреде је оставио импозантане резултате.

Видео сам домаће фирме са одличним и квалитетним производима чија амбалажа је на светском нивоу. Наша земља да помаже ове људе и да развија сопствену пољопривреду. Зато су важни путеви и да повежемо сваки крај Србије да људи могу да остану овде да живе да пласирају своје производе и да се Србија развија. То је наш циљ богата, јака и модерна Србија који је председник Вучић понудио нашем народу 2012. године.“ истакао је г. Весић на свом Instagram налогу…

Горан Весић/Instagram

Можда је ово само наставак, континуираног напретка и улагања у домаћу производњу.

Иначе, Весић Горан је својим знањем достигао велике резултате. И из тог разлога вероватно постоји дилема, да ли је боље решење да преузме пољопривреду, или ипак културу?

Било како било, у наредним данима сазнаћемо име првог човека пољопривреде, али и културе!?

Шта ви мислите?

Ма ништа страшно: Можда неко поцепа гуму, или само сломи врат?? ФОТО

Господа властодршци, очите немаре за ово катастрофално стање „Крагујевачког асфалта!“ С друге стране, зашто би марили, па службени је службени…

У једној од најпрометнијих али и најважнијих саобраћајница у граду, непосредно испред улаза у круг Клиничког центра и на самом пешачком прелазу налази се рупа из које вреба ова „чудна“ опасност, како за возила тако и за пешаке који свакодневно прелазе преко истог. Нарочито је интересантна блага кривина.

Апелејум на господу која нам кроји судбину већ десет година, да се коначно дозове разума, и наложи овом чуду од ЈКП-а да барем закрпи ово чудо на путу, док неко није сломио врат или недај Боже неко изгубио живот!

Некада Шумадија, данас Војводина? Пољопривредници крећу у борбу за спас! ЕВО И КАДА!

Ћутиш, трпиш и чекаш. Међутим, свима једном „падне клапна“, клапна која као последицу носи управо излив једног беса. Беса из очаја, и немоћи да сам било шта промениш. Радиш од јутра до мрака и онда схватиш да си радио бадава!

Целу годину радиш, у буквалном смислу као стока по највећем сунцу. И онда дође неки мамлаз, са лептир машном и крене са уцењивањем. И онда, када из немоћи даш своју муку за џаба поново седнеш на трактор и радиш од јутра до мрака. Тако у недоглед.

Али, очито да се појавила нада. Нада да се коначно устане и каже „ДОСТА“, не иде овако. Ту наду, пробудили су пољопривредници у Холандији, који су своју моћ показали читавом свету. И поред медијске ћутње, ова вест дошла је до свести наших пољопривредника који позивају читав народ на један ВЕЛИКИ УСТАНАК! Устанак за спас домаће производње, за спас СРПСКОГ СЕЉАКА који више нема снаге, а ни времена да верује у празна обећања!

Шумадија је у неким прошлим временима била област, у којој је остварена вишевековна државотворна идеја. Међутим, како тренутно ствари стоје. Овога пута, ту част вероватно ће имати Војводина. Највише храбрости, и жеље за колективним буђењем овог заспалаог друштва, нарочито последњих недеља показала је управо наша Војводина, као и њени пољопривредници који су покренули читаву иницијативу!

Целу лавину незадовољства додатно је подгрејало усмено обавештење МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ, да „МИНИСТАР НИЈЕ У МОГУЋНОСТИ ДА ПРУЖИ ОДГОВОРЕ НА СПОРНА ПИТАЊА!“

Некада се коначан устанак збио у Такову, а ововремени можда буде управо у Госпођинцима где ће према најави бити и одржан састанак упознавања!?

*ЗАПРАТИТЕ ГЕЏИНУ ШУМАДИЈУ! ОСТАНИТЕ У ТОКУ СА ПРАВИМ ИНФОРМАЦИЈАМА!

Рај за очи и мелем за душу! На свега десетак километара од Крагујевца

Постоје места која у људима буди онај најлепши осећај, осећај мира и спокоја. Осећај који храни људски ум, дајући му наду али и подсећање на смисао живота.

Таква места, јако често услед свакодневних активности остану у делу заборава.

У атару села Прњавор, на свега десетак километара од Крагујевца налази се манастир Грнчарица.

Постоје веровања, која и дан данас живе у сећањима да је овај манастир подигнут у првим годинама 16. века, као задужбина Краља Драгутина.

Кроз векове, овај манастир је више пута опустошен и разаран, али и у свим временима до данас поново обнављан.

После Косовског боја, црква је срушена и од њеног материјала подигнута нова, на данашњем месту.

За време аустријско-турских ратова, у првој половини XVIII века, као и за време Кочине крајине, више пута је био паљен и рушен, да би у једном тренутку у потпуности био запустео.

Највећи период обнове, везује се за 1869. годину, када су црква и западни конак из темеља подигнути, а каменим зидом ограђен манастирски комплекс.

Разне војске, које су се и у ова новија времена кретала овим просторима нису поштедела манастир.

Наиме, током Првог светског рата аустроугарска војска је опустошила манастир и у том походу спалила архиву и однела три звона. Нажалост, исту судбину, овај манастир доживео је и током Другог светског рата, када су Немци прогнали монахе, и манастир запалили.

Након рата (1946) у напуштени комплекс манастира долази игуманија Ефросинија, са четири монахиње. Од тада Грнчарица постаје женски манастир који се вредно обнавља.

Унутрашњост комплекса јесте прелепо уређена, са мноштвом биљака и цвећа која украшавају манастирски врт.

У подножју манастира, налази се извор чисте планинске воде, за коју постоји веровање да садржи лековита својства, нарочито за очи, и лице.

Природа се побринула, да читав овај потез употпуни својим брежуљцима, и густом шумом која свему даје додатни садржај.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Епархија Шумадијска

КО ЗНА, ЗНА: Слатка ли је шангарепа на грбачи Крагујевчана?

Не тако давно, на политичкој сцени Крагујевца појавила се наизглед  једна нова прича која је коначно, после дужег времена пробудила давно заспало политичко чуло Крагујевчана. То чуло, натерало је многе Крагујевчане да поверују да је коначно дошло време, да нека нова и млада екипа са новим идејама преузме командно место града, па се из тога родила емпатија према тој организацији и већ на првом тесту добила велико поверење грађана Крагујевца. У фазону, коначно неко нов.

Међутим, од свега тога обестинила се она народна:

„Тресла се гора, родио се миш“, а у конкретном случају родио се ЗЕКА?

Након великих обећања, и политичких сукоба са онима који се налазе на местима од суштинског значаја за свакодневни живот Крагујевчана догодило се оно, што је мало ко очекивао. У Фазону, а јбг. „Зека је ипак скочио у воду“ и тим скоком изневерио не тако мали број Крагујевчана који су свој глас дали некоме „новом“, да својим идејама унесе барем неко освежење у овом праскозорју бунила!

Није прошло много времена, а наш Зеко се ушуњао међ’ оне са којима је до јуче водио тешку борбу, и посадио своју задњицу на трон „пачије школе“. Али ето, време пролази и ближи се крај па је Зека решио да потражи спас?

У нашем друштву важи  неписано правило „да се брзо заборавља“, тако је Зека, водећи се том логиком решио да баш у „овом тренутку“ исплови из воде која све више плави Крагујевац, и прети да потопи сваку наду грађана да ће Крагујевац коначно заличити на некадашњу престоницу наше државе. Мисли се Зека, ако сада окренем „ћурак“ и поново на исти начин убедим људе да сам „добар“, можда се опет укаже прилика да заузмем неко веће „јасло“ на грбачи Крагујевчана!?

Но, нису Крагујевчани баш толико заборавни. Знају они да заћуте, али добро памте и у одређеном тренутку итекако узврате. Не мож бре на два јасла! Шангарепа је већ до пола „изглоцкана“, још пола, па на поправни!

Крагујевчани доро знају шта је Геџа хтео да рекне у овој писанији…. Простите ако сам сморио са овом писанијом, ово није мој стил али сматрам да је ПОЕНТА приче јасна! Па тако…

Нађи прасе ако можеш!? ПРАСИЋА ПО СЕЛИМА НИ ЗА ЛЕК!!

Е САД овако. Где је сад она господа, која ми је свакога дана причала како „лупам“ глупости, када сам писао да Шумадија остаје без „прасића“?

Изволите драга господо сада у неки маркет па купите прасе. Пошто у бившој СРПСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ, прасића готово да нема. Ало, у нека давна времена извозили смо бре прасиће читавој Европи, а сада?

Сада од исте увозимо, вероватно зато што смо много паметни! Да су ови људи који још увек „држе“ крмаче паметни, па да одвале цену од 400 дин по килограму живе ваге, можда би неко схватио озбиљност ситуације у којој се налазимо!

Знате шта је још црње? Црње је то, што нас тек чекају нека чудна времена.

Ако се овај тренд гашења „свињаца“ настави следеће године у ово време правићемо роштиљ од дрљавих кобаја, зато што смо паметни много. Ово пишем из најискреније намере, да неко коначно схвати да се налазимо на прагу амбиса, да неко коначно успостави нормално тржиште, и омогући СРПСКОМ СЕЉАКУ да живи од свог рада!

Ајмо господо стручњаци, хејтујте Геџу: како опет се*е негативно! (опростите на примитивизму).

Иначе, чујем да се прасићи по селима продају по 330 дин, и то ако успете да их „ухватите“!!

Тмурна садашњост, доноси сурову будућност!

Срећни празници!

ЛЕГЕНДА ШУМАДИЈЕ: Зоран Петровић БОТУЊАЦ

У овим празничним данима, Геџа већину свог слободног времена проводи слушајући музику. Нарочито песме извођача који су оставили неизбрисив траг на музичкој сцени Шумадије.

Овога пута решио сам да из мноштво великана који су обележили нека прошла времена издвојим једну легенду, чије песме јако често слушам и замишљам да сам у некој Крагујевачкој кафани из осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

Зоран Петровић Ботуњац, надимак је добио по свом родном селу. Својим топлим гласом очаравао је публику широм Шумадије.

Своју прву плочу, снимио је 1988. године са Мирком Глишићем и Зораном Ђорђевићем Сандучетом. На истој плочи нашла се и чувена песма „Ти знаш моју тугу“, песма која је по Геџином укусу обележила његову каријеру.

Нажалост, када се чинило да његова каријера великом брзином иде ка врху, судбина је имала другачији план.

Зоран Петровић Ботуњац, погинуо је 08. Јуна 1995. године, враћајући се кући са „тезге“ . Негде око 5 сати изјутра, на његову Заставу 128 налетео је воз, недалеко од Свилајнца. Погинуо је у својој тридесетпетој (35) години живота. Сахрањен је 09. Јуна 1995. у Крагујевцу!

*постоје ткзв. чаршијске приче, по којима је Ботуњац настрадао под чудним околностима. Да ли је заиста неко умешан, Геџа не зна. Све док је и последње Шумадијеске кафане, живеће и Ботуњац.

Градоначелник сутра у МАРШИЋУ?

Никола Дашић, градоначелник Крагујевца сутра ће од 10h присуствовати почетку извођења радова на изградњи канализационе мреже у насељу Марушић.

Геџина коментар: Коначно се неко сетио, да из празне приче крене у реализацију неког плана. Пре избора обећавају све и свашта, а када исти прођу нема нигде никога. Међутим, можда је неко ипак увидео да је крајње време да коначно нешто УРАДИ! Ето, да не буде стално нека негатива. Све што Геџа напише, пише апсолутно из искрене и добре намере. Као што сам писао о људима који сакупљају кишницу због нерешеног водоснабдевања, сада пишем како се нешто заиста и ради. Ово јесте за похвалу!

СТОЧНА ПИЈАЦА ЗАТВОРЕНА!? Шумадија остаје без „прасића“!?

Колико су произвођачи „прасића“ били незадовољни и разочарани у претходном периоду, показује и чињеница да је велики број њих одустао од производње.

Произвођачи, са којима сам разговарао међусобно су подељени по питању будућности. Једни кажу, чекамо боље време, али већина њих јасно каже „НИКАДА ВИШЕ“!

Оно, што мене највише забрињава јесте чињеница да су то све људи који се овом производњом баве генерацијама. Један од истих каже:

-„преживели смо време санкција, време ратова и инфлација. Али, овакво стање тешко“ . Од сада само за своје потребе..

Да је ствар заиста озбиљна и забрињавајућа, јасно се дало видети у прошлом месецу, барем када је реч о граду на Лепеници.

Још једна, крајње невероватна ствар јесте то што према наводима пољоприврдника сточна пијаца у Крагујевцу не ради већ јако дуго.

„зарасла у коров, нигде живе душе“ каже један од Геџиних саговорника.

У том смислу, Крагујевчани су принуђени да се упусте у потрагу по оближњим селима.

Још мало, и ово задовољство биће ЛУКСУЗ!

Иначе, тренутна цена „прасића“ у Крагујевцу јесте 250 дин, са тенденцијом даљег раста. (имајући у виду предстојеће празнике).

Ето, тако веле произвођачи….

Што каже народ: ТО ЈЕ СТОКА!

Када би људи знали какву грешку праве према природи, барем на тренутак би се уплашили њене неминовне освете. Зашто се чудимо, када нам лети град „побије“ целу муку, и обере воћњак пре нас самих? Зашто се чудимо када се река излије, и поплави куће? Одговор је врло једноставан. Како се понашамо према природи, тако нам иста и враћа. Од наших прелепих планина, направили смо градове, од наших река направили смо депоније, у нашим потоцима и изворима изливамо фекалије, а поред пута бацамо шта стигнемо, од мртвих животиња до старих шпорета и кревета.И то нам више није чудно, већ смо се навикли. Али нам јесте чудно „зашто баш нама град обра воћњак, зашто нам мраз „помлати“ родне цветове!? То је вероватно, зато што смо много паметни. Мислимо, ма кога је*е бацићу ово прасе што је „липсало“ доле у Лепеницу(Крагујевчани), као да ће неко да ме види!? Али, не размишљамо о томе да нас можда неко гледа „одозго“?

И онда одједном, букнуше ткзв. еко-протести. Еј да човек не поверује. У земљи где се шпорети бацају у реку, канализација излива у поток неко се сетио да диже „еколошки устанак“. Све сами еколози, а када се „сагнем“ да покупим ђубре са тротора гледају ме као да сам пао са марса, а у себи размишљају „боже, каква будала“.

Дефинитивно смо постали друштво апсурда и лицемерја. Наравно, било би „болесно“ цео један народ окарактерисати као „лош“, због будала која мисле само на себе и своје д*пе! Извините на примитивизму и простаклуку, али некада човек једноставно не може да се уздржи, а да не опсује.

ЏАБА НАМА ОВА ЛЕПОТА, КАДА СМО МНОГО ЛОШИ! МНОГО!

Ево сада, док пишем ово посматрам падине Црног врха и Бешњаје и размишљам о томе како Бог нимало није штедео када је стварао ову лепоту, али је очигледно негде погрешио када је све то дао људима који све то нису заслужили. 

Добро. Сада ће неко од „професионалних еколга“ да каже, види ову будалу шта пише. Ок, нека будем будала. Мени је много жао тог народа у Лозници, који се ИСКРЕНО БОРИ да сачува своје вековно огњиште, срце ми се цепа када видим човека који у сузама каже „аман људи, где ћу овако матор да се селим“, и тим људима пружам апсолутну подршку да нађу неко прихватљиво решење, и дају све од себе у циљу очувања свог огњишта, и своје земље. Али, ову господу која покушава да на туђој муци дође до политичких поена окачим ма знате већ где. (Опростите још једном на псовци)

И да се разумемо. Овом приликом желим да упутим поруку свима који се искрено боре за своје „парче земље“ да никако, али никако не допусте да се ти појединци умешају и профитирају на њиховој муци. Ако то допусте, више им спаса нема. Остали који се нађу у овом тексту, нека се запитају шта раде!

СТОКА

И још нешто да се разумемо. Овај народ и ову земљу волим највише на свету! Нити имам намеру да „бежим“ одавде, нити имам намеру да сатанизујем народ коме и сам припадам. Али, неке ствари које су одлика нашег друштва једноставно не могу да разумем, колико год се трудио. У једно сам сигуран, у неким прошлим временима епитет који је овај народ имао ни један на свету није, а то је „ДУША“, али то се очигледно полако губи. Без обзира на све, мора постојати нада да ће коначно и наше друштво схватити да све почиње од нас самих! Све док „бацање шпорета у реку“ не постане срамота за сваког појединца, ово стање биваће све горе и горе!

КОНАЧНО: Буџет за пољопривреду Дупло већи!? Спас у последњи тренутак?

Видим да ми људи врло често замерају то, што како кажу „овај Геџа само негативно пише“. Међутим, искрено се трудим да будем апсолутно објективан у сваком смислу. Оно што негативно утиче на квалитет живота у селу, увек али увек ћу без икаквог устручавања критиковати, док ћу са друге стране сваку иоле позитивну ствар громогласно поздравити.

Тема ове „писаније“ јесте усвајање буџета за наредну годину. У том случају, имао сам потребу да поздравим усвајање буџета града Крагујевца, нарочито аграрни буџет који је готово ДУПЛО већи у односу на исти прошле године. Нарочито важно за поменути, и јесте чињеница да је највећи део тог буџета опредељен за бесповратне субвенције.

Све то у суштини значи, бољи и квалитетнији живот људи у сеоским срединама. Коначно је барем мало исправљена дугогодишња пракса, занемаривања села.

Шумадијска села су коначно дочекала да и њих огреје сунце, јесте зубато али је СУНЦЕ!

Ето, мало позитиве и са моје стране!

Хаос још увек траје!? Седница још увек прекинута!

Слађан Ракић

Седница Скупштине града још увек прекинута! Одборник Слађан Ракић још увек „протестује“. Чека се коначна одлука!

Одборник је одбио позив председника Скупштине града да присуствује консултацијама. Неизвесност све већа!

ХАОС: Прекинута седница СКУПШТИНЕ!

Општи хаос на седници Скупштине града Крагујевца. Одборник Слађан Ракић, изнео је низ негативних коментара на рачун фирме у којој је запошљен. Председник Скупштине града, Мирослав Петрашиновић прекинуо седницу!

Одборник своје излагање преносио уживо.

Ускоро опширније!