КРАГУЈЕВАЦ: Нов стадион, али и нова стрепња?

Издашност у обећавању, већ обећаног стадиона поново су опчиниле Крагујевачку јавност. Таман, када се на тренутак заборавио главни атрибут из кампање 2020. године, неко се досетио да поново оживи причу о изградњи новог стадиона у Крагујевцу. Стадион, који ће према тврдњи наших властодржаца бити један од најлепших у Србији. И сада бих слагао, ако бих рекао да ми ова вест, као некоме ко воли свој град не импонује.

Међутим, у намери да чујем мишљење наших суграђана, и из разговора са истим дошао сам до једног, итекако занимљивог мишљења. Можда ће све оно што следи у даљем тексту звучати песимистички, али исто тако мислим да је песимизам у нашем граду одавно постао оправдан.

Приче које ових дана упијају зидине Крагујевачких кафана, показују велики страх према ономе што се можда ускоро може збити. Узимајући у обзир градску Тржницу, која већ дужи низ година тера све нас да се добро запитамо где смо као друштво погрешили, долазимо до следећег тока питања:

Шта ако се након церемоније, која ће означити почетак изградње стадиона испостави „неки проблем“, и негде на пола стане са градњом, ко ће у том случају сносити одговорност? Мислите да овакав след догађаја није могућ?

Даље, с обзиром да ће изградња потрајати и наш вољени Раднички неће имати где да игра, и у том контексту се већ спомиње новоизграђени спортски центар у Доњој Трнави, као решење. И опет се намеће питање, колико ће пара (условно речено) грађани Крагујевца морати да издвоје за коришћење поменутог комплекса?

Добро. С обзиром да је човек, који је изградио поменути спортски центар више урадио за свој крај, него све власти заједно у последњих тридесетак година, постоји реална могућност да свој центар уступи Радничком на коришћење без накнаде, или ипак?

Када свима нама знан судија одсвира последњи звиждук историјске устрајности нашег „ЧИКА ДАЧЕ“, и у истом тренутку свирне почетак нове епохе Крагујевачког спорта, нама остаје само да молимо Бога, да не дође до неке компликације, попут оне са „рушењем зида Тржнице“. Шта, заборавили сте?

Када тешка механизација, почне са рушењем трибана саграђених, сада већ давне 1957. године, тог тренутка у вечну успомену одлази онај чувени хук трибине, хук наших предака. И тада историја почиње да пише нове моменте, додуше вероватно финансиране из кредита, али сада нема везе што ће и наши потомци плаћати то у деценијама које долазе? Било како било, одговорност је на свима нама.

Веродостојност приче коју сте прочитали тренутно не постоји. Већ је продукт размишљања једног уплашеног друштва. Геџа би највише волео, да демант ове приче буде управо стадион, чија изградња почиње.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s