Београдски фушерај, о трошку Крагујевчана?

Ових дана, јасно се дало видети колики степен (не)одговорности гаји наш град. Од заиста добре идеје, чије је спровођење у дело требало да пружи освежавање зграда које представљају културно добро нашег града, дошли смо до тога да након девет месеци градоначелник Крагујевца, под „велом мрака“ одбије да прогласи завршетак радова на тек „окреченој“ згради Просвете.

Међутим, цела та слика лоших одлука осликава управо оно што смо можда и заслужили. Сами смо бирали посаду али и капетана који ће управљати нашим бродом. Е сада, када је брод скренуо са хоризонта и безмало свакога дана удара у стене друштвеног живота, одговорност, па макар она била и морална припада свима нама.

Добро. Све те неравнине које се могу уочити под рефлекторским светлом, и нису неки проблем. Све ће то народ позлатити, зар не?

Међутим из целе ове приче, могу се провући различита питања. Једно од истих може да буде, ЗАШТО ЈЕ ЦЕО ОВАЈ ПОСАО ПОВЕРЕН ТАМО НЕКОЈ КОМПАНИЈИ ИЗ БЕОГРАДА? Притом, не желим да говорим о њиховој стручности. Верујем да је то најбоља компанија за послове тих врста у нашој земљи (тако пише на њиховом сајту) али исто тако верујем да и у нашем граду постоје компаније које итекако могу да одговоре неком задатку, као што је „кречење“ конкретне зграде!? Замислите само, да се 850.000 евра слије у касу наших фасадера и молера? Добро, вероватно су заборавили да се ЈАВЕ на „тендер!“ Нису били обавештени, или су МАЛЧИЦЕ претерали у својим понудама?

Несумњиво је све је урађено по закону! Него како другачије може у нашој лепој Србији? Дакле, расписан је тендер, након којег су отворене све пристигле понуде. Наравно, као добар домаћин наш град је изабрао најповољнију. Али, домаћин одреди свог нејаког сина да врши надзор над мајсторима. Прођоше дани, и радови се приведоше крају. И како то обично бива, позва нејаки син домаћина да дође и погледа шта је урађено. Касно увече, стиже домаћин и видно (не)разочаран обруси да „лов у мутном није више могућ у Крагујевцу!“ И својим домаћинским ауторитетом нареди, да у најкраћем року посао заврше онако, како је то договорено пројектом. Шта ће јадни мајстори, бацише се одма на посао и сада чекамо да „кречење“ коначно, након девет месеци буде готово….. У суштини кога је више брига за то. Сваког чуда, три дана доста…

Позадина овакве приче је управо једна, очито нерешива девијација друштва у сваком смислу, која своје корене вуче већ тридесет година. Ни грађанска непослушност није успела да искорени једну такву појави, а сви знамо о чему се овде говори.

Но, нешто друго мене плаши. Чујем најаву изградње новог стадиона, на месту данашњег. Не знам за вас, али Геџа се одмах сети Тржнице… У фазону, срушимо нашег „ЧИКА ДАЧУ“, и нећу даље…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s