Рај за очи и мелем за душу! На свега десетак километара од Крагујевца

Постоје места која у људима буди онај најлепши осећај, осећај мира и спокоја. Осећај који храни људски ум, дајући му наду али и подсећање на смисао живота.

Таква места, јако често услед свакодневних активности остану у делу заборава.

У атару села Прњавор, на свега десетак километара од Крагујевца налази се манастир Грнчарица.

Постоје веровања, која и дан данас живе у сећањима да је овај манастир подигнут у првим годинама 16. века, као задужбина Краља Драгутина.

Кроз векове, овај манастир је више пута опустошен и разаран, али и у свим временима до данас поново обнављан.

После Косовског боја, црква је срушена и од њеног материјала подигнута нова, на данашњем месту.

За време аустријско-турских ратова, у првој половини XVIII века, као и за време Кочине крајине, више пута је био паљен и рушен, да би у једном тренутку у потпуности био запустео.

Највећи период обнове, везује се за 1869. годину, када су црква и западни конак из темеља подигнути, а каменим зидом ограђен манастирски комплекс.

Разне војске, које су се и у ова новија времена кретала овим просторима нису поштедела манастир.

Наиме, током Првог светског рата аустроугарска војска је опустошила манастир и у том походу спалила архиву и однела три звона. Нажалост, исту судбину, овај манастир доживео је и током Другог светског рата, када су Немци прогнали монахе, и манастир запалили.

Након рата (1946) у напуштени комплекс манастира долази игуманија Ефросинија, са четири монахиње. Од тада Грнчарица постаје женски манастир који се вредно обнавља.

Унутрашњост комплекса јесте прелепо уређена, са мноштвом биљака и цвећа која украшавају манастирски врт.

У подножју манастира, налази се извор чисте планинске воде, за коју постоји веровање да садржи лековита својства, нарочито за очи, и лице.

Природа се побринула, да читав овај потез употпуни својим брежуљцима, и густом шумом која свему даје додатни садржај.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Епархија Шумадијска