ЛЕГЕНДА ШУМАДИЈЕ: Зоран Петровић БОТУЊАЦ

У овим празничним данима, Геџа већину свог слободног времена проводи слушајући музику. Нарочито песме извођача који су оставили неизбрисив траг на музичкој сцени Шумадије.

Овога пута решио сам да из мноштво великана који су обележили нека прошла времена издвојим једну легенду, чије песме јако често слушам и замишљам да сам у некој Крагујевачкој кафани из осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

Зоран Петровић Ботуњац, надимак је добио по свом родном селу. Својим топлим гласом очаравао је публику широм Шумадије.

Своју прву плочу, снимио је 1988. године са Мирком Глишићем и Зораном Ђорђевићем Сандучетом. На истој плочи нашла се и чувена песма „Ти знаш моју тугу“, песма која је по Геџином укусу обележила његову каријеру.

Нажалост, када се чинило да његова каријера великом брзином иде ка врху, судбина је имала другачији план.

Зоран Петровић Ботуњац, погинуо је 08. Јуна 1995. године, враћајући се кући са „тезге“ . Негде око 5 сати изјутра, на његову Заставу 128 налетео је воз, недалеко од Свилајнца. Погинуо је у својој тридесетпетој (35) години живота. Сахрањен је 09. Јуна 1995. у Крагујевцу!

*постоје ткзв. чаршијске приче, по којима је Ботуњац настрадао под чудним околностима. Да ли је заиста неко умешан, Геџа не зна. Све док је и последње Шумадијеске кафане, живеће и Ботуњац.