Потпуна забрана лова на територији Републике Србије!? Реална, или празна прича?

Ових дана, у јеку јачања Еколошких организација у нашој земљи, благи пораст медијске пажње добијају и иницијативе које се отворено залажу за потпуну забрану лова на територији Републике Србије.

Мени, као човеку који сваки закључак доноси искључиво вођен оном сељачком логиком, једна оваква „иницијатива“ изгледа толико застрашујуће да је то готово немогуће описати.

Било би јако корисно, да ми неко ко заговара једну овакву „иницијативу“ објасни, како то мисле да изведу? Тако што ће ићи по солитеру и сакупљати потписе од људи који веома често никада нису видели како изгледа, рецимо Шакал? (част изузецима)

Него, господо „иницијатори“ једне овакве небулозе објасните нама сељацима шта да радимо у случају када, нпр. лисица уђе у кокошар и потамани сву пернату живину? Да је наградимо са још једним пилетом из лидла за сналажљивост?

Заиста, једна оваква иницијатива натера човека да добро размисли о свему томе. Наравно, и сам Геџа јесте велики противник тога да неко узме пушку, и оде у шуму, и тамо направи „масакр“ тако што побије 10 дивљих свиња на гомилу и сл. Такве ствари јесу за апсолутну осуду, у сваком смислу. Противник сам и противзаконитог лова. Али, потпуна забрана лова јесте последица нечије досаде.

Да ли су ти људи свесни колико поједине животиње (Лисица, Шакал) могу бити опасне и по самог човека?

Дакле, лов у данашње време служи искључиво за држање бројности неке врсте „штеточина“ под контролом. Уколико би та бројност прешла одређену границу, суочили би се са јако великим проблемима. Нарочито би велике последице трпели пољопривредници.

Али, треба додати констатацију даје сваки покушај потпуног истребљења неке врсте на одређеном простору сразмерно геноциду. Таква ствар захтева апсолутно што строжију санкцију.

Лично, јако сам везан за своју живину и дешава се, додуше не тако често да ујутру затекнем кокошку „без главе“. Мислите да је то уреду, а када ловац устрели куну, лисицу, и сл. онда то није ок? Лицемерно зар не? О овој теми, у наредном периоду тек ће бити Геџиних писања…