Како преживети месец са 12.000 динара!? То само пољопривредни ПЕНЗИОНЕР ЗНА!?

Колико је наш систем одувек био (не)милосрдан према људима који су чинили и чине срж али и темељ постојања у свим временима, показује и чињеница да је пољопривредна пензија толико „мала“, да се још мало може сврстати у социјална давања.

Па се пољопривредници, када дођу у неке позне године, и када више нису у стању да раде тешке послове једва (из)боре за голу егзистенцију.

Цео свој радни век, још од ране младости ови људи посветили су послу, без којег би се читаво постојање људске врсте могло довести у питање. Производњи хране!

Добро, сада ће неко много паметан да каже како су живели миран и здрав живот.

Међутим, вратимо се коју деценију назад. И сада замислите време, када пољопривредна механизација није била развијена у тој мери као данас. Време, када се рецимо кукуруз копао ручно, када се брао ручно. Сваки дан, био је радан. Радно време почињало би рано изјутра, а завршавало се касно увече. Дакле, сељак никада није знао да ли је хладно, да ли је топло, да ли пада киша или пече јако сунце. Стока је морала бити намирена, без обзира на све. Сељак никада није знао за боловање, годишњи одмор, празник и сл.

И поред свакојаких проблема, и немаштина никада није остајао дужан својој држави. Али, судбина зна да буде окрутна и немилосрдна. Већина тих добрих душа када некако преживи све недаће и дочека иоле неку старост, дочека и разне болести које прате мукотрпан и тежак физички рад. Тада, уместо да барем мало проживе старост, достојан човеку наилазе на нову муку, од 12.000 динара месечно. Од тих пара, треба да купе себи лекове, треба да купе храну, да плате рачуне и дају „неку“ пару унучету!? Како успевају све то да изведу, само они знају.

Још увек се питате, зашто живимо овако? И зашто људи напуштају ову лепоту и одлазе некуд далеко, да тамо рађају децу, и стварају породицу? Ако, можда смо све то и заслужили!? Ко зна.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s