Како преживети месец са 12.000 динара!? То само пољопривредни ПЕНЗИОНЕР ЗНА!?

Колико је наш систем одувек био (не)милосрдан према људима који су чинили и чине срж али и темељ постојања у свим временима, показује и чињеница да је пољопривредна пензија толико „мала“, да се још мало може сврстати у социјална давања.

Па се пољопривредници, када дођу у неке позне године, и када више нису у стању да раде тешке послове једва (из)боре за голу егзистенцију.

Цео свој радни век, још од ране младости ови људи посветили су послу, без којег би се читаво постојање људске врсте могло довести у питање. Производњи хране!

Добро, сада ће неко много паметан да каже како су живели миран и здрав живот.

Међутим, вратимо се коју деценију назад. И сада замислите време, када пољопривредна механизација није била развијена у тој мери као данас. Време, када се рецимо кукуруз копао ручно, када се брао ручно. Сваки дан, био је радан. Радно време почињало би рано изјутра, а завршавало се касно увече. Дакле, сељак никада није знао да ли је хладно, да ли је топло, да ли пада киша или пече јако сунце. Стока је морала бити намирена, без обзира на све. Сељак никада није знао за боловање, годишњи одмор, празник и сл.

И поред свакојаких проблема, и немаштина никада није остајао дужан својој држави. Али, судбина зна да буде окрутна и немилосрдна. Већина тих добрих душа када некако преживи све недаће и дочека иоле неку старост, дочека и разне болести које прате мукотрпан и тежак физички рад. Тада, уместо да барем мало проживе старост, достојан човеку наилазе на нову муку, од 12.000 динара месечно. Од тих пара, треба да купе себи лекове, треба да купе храну, да плате рачуне и дају „неку“ пару унучету!? Како успевају све то да изведу, само они знају.

Још увек се питате, зашто живимо овако? И зашто људи напуштају ову лепоту и одлазе некуд далеко, да тамо рађају децу, и стварају породицу? Ако, можда смо све то и заслужили!? Ко зна.

СЕЛИШТЕ: Шумадијска туга 21. века!! (FOTO)

Живимо у веку 4. индустријске револуције. У веку, у коме су готово сви цивилизацијски проналсци,  доведени до савршенства. Имамо утисак, да свакога дана искочи неко ново чудо. Па је сходно томе постало потпуно оправдано, да нас случанјни „баг“ нета тотално избаци  из такта. Па се нервирамо, хоћемо да мењамо оператера итд.  Међутим, само замислите  да свакога дана изнова имате проблема са ВОДОМ!? Да, добро сте прочитали са ВОДОМ! Веровали или не, постоји место у нашој земљи где људи и данас, у доба 4. индустријске револуције СКУПЉАЈУ КИШНИЦУ како би иоле имали воду.  

Отвори фотографију

Селиште, засеок Доњих Грбица. Место које својим природним лепотама сваког пролазника оставља без даха.  Месна заједница Селиште, налази се на свега 10 километара од града Крагујевца. Међутим, ни релативно мала близина граду који броји готово  200.000 становника није била довољна, да се становницима овога краја реши питање ВОДОСНАБДЕВАЊА.

У овом месту линија градске воде још увек није прошла, артерских бунара нема. Приватни бунари по домаћинствима су махом сви спустили ниво воде, или пак потпуно пресушили.Водоснабдевање у овим, итекако тешким данима одвија се са реке  али, само када је могуће до исте сићи због јако клизавог терена. Целу ову муку, додатно отежава чињеница да река у великом делу године потпуно пресуши. Поред свега тога, мештани се водом снабдевају са околних бара које су ископане са циљем, да се ту цеди вода из околних њива! У зимским периодима до воде се долази топљењем снега, а у кишним данима сакупљањем кишнице.

Поред  Селишта, драстичне проблеме са водом има и део суседног села, Шљивовац. Постоје извесне процене, да би за увођење градске воде било између 60 и 80 домаћинстава. Дакле, то значи да би између 240 и 270 душа било спашено од мука које тренутно проживљавају.

Вредни људи овога краја писали су дописе, молбе, сакупљали потписе како би коначно решили овај, вишедеценијски проблем. Нажалост, никаквих промена није било, нити је отпочето решавање овог проблема.

Оно, што је мени као председнику МЗ привукло пажњу јесте чињеница да је у градском буџету  за 2022. годину опредељено 1.5 МИЛИОНА ЕВРА за невладине организације, док за елементарне ствари нема средстава, или једноставно можда  нема воље!

С обзиром на чињеницу да је вода „стигла“ на свега 1,8 километара од Шљивовца, тј. 2,9 километара од СЕЛИШТА позивамо надлежне да што пре крену у решавање овог проблема. Ми не тражимо бесплатну воду, сваки прикључак био би плаћен, као и сваки кубик потрошене воде. Уосталом, као и свуда где се водоснабдевање врши на тај начин. Нама није у интересу да медијски промовишемо тешке моменте нашег села. Нама је у интересу да имамо воду као сав нормалан свет у 21. веку!