ТЕШКА ВРЕМЕНА КУЦАЈУ НА НАША ВРАТА?

Да ли нас тек чекају тешка времена? Да ли имамо снаге за овакву борбу?
Имамо ли уопште избора? Све сама питања, на која ће време врло брзо дати коначан суд!

Некада су се наши преци борили на јуриш и у рововима. Међутим, тада су знали колико кошта њихов живот, знали су да ће у будућности њихови потомци бити поносни на њих, и на њихова достигнућа у борби за одбрану отаџбине. У тим данима борбе, без обизира на време у којем су живели  знали су и што је најважније осећали да је комплетно државно руководство на челу са КРАЉЕМ апсолутна подршка. Да ли је данас тако, видећемо врло брзо!?

Данас, када се поједини крајеви наше земље налазе у страховито тешкој ситуацији. У борби која се може окарактерисати као борба Давида и Голијата. Поред епидемије вируса који коси све пред собом, све оскуднијим и тежим животом, поједини светски моћници исказују све веће интересовање за отварање рудника и експлоатацију Литијума са  територије наше земље!

Ових дана све је активнија кампања, која за главни циљ има то, да што више људи поверују  у  причу  да је страх од отварања рудника (не)оправдана , а из тога се вероватно могу извући и поруке да је борба против отварања рудника унапред изгубљена, и да тренутно ометање само одлаже сигурну експлоатацију у блиској будућности. Насупрот томе, глас „обичних“  људи кроз иглене уши долази до јавности.  Како некада Аустроугарски топови, тако данас медијски „топови“ испаљују поруке које треба да допру дубоко у нашу свест, и да се ту задрже све до завршетка пројекта!?

Геџа се осећа јако забринуто. Сва ова дешавања, која су везана за озлоглашени рудник Литијума терају човека да се запита, колико кошта право на избор, колико бре може да кошта здрава животна средина? Многи су се цинично смејали причи “ да ће се у будућности водити ратови за чисту воду, а да ли је та будућност већ на нашим вратима, или су та врата била толико слаба, да су на први удар остала сломљена?

Да ли нас тек чекају тешка времена? Да ли имамо снаге за овакву борбу?
Имамо ли уопште избора? Овакав низ питања можемо постављати себи свакога дана, а одговор на иста зна само време! Нама остаје једино да се боримо. Од нас самих зависи, да ли ћемо црвенети испред својих потомака када нас питају за нашу „борбу“, или ћемо поносито одговарати на њихова питања, као наши стари што су причали нама!?

О овој теми, тек ће бити „Геџиних писанија“. Ово је само најава за дугу и вероватно тешку борбу!? Нека нам ГОСПОД помогне да следимо прави пут.