Ковид пропуснице? Још један удар на „џеп“ СЕЉАКА?

Без обзира на чињеницу, да сам досадашње „писаније“ углавном усмеравао ка проблемима који се тучу села,  и опстанка српског сељака. Размишљао сам, да ли је „паметно“ да уопште објавим ово што је сада пред вама, али ето….

Сви ми већ јако дуго водимо борбу са овим вирусом, који је већ увелико паралисао целокупни друштвени живот. Све се свело на неки страх. Да ли ћу се заразити? Да ли ћу донети кући неко зло? итд. Време пролази, а та друштвена одбојност све је јача. Када одемо негде, осећамо се неугодно и постављајући себи питање а шта ако се некод од њих зарази, и испадне да сам ја пренео вирус? и сл. Углавном, поента јесте да се полако претварамо у нешто, што никада нисмо били. Како ће овај свет изгледати када ово прође, верујем да нико не зна.

На јучерашњој седници кризни штаб усвојио је нове, оштрије мере које за циљ имају да спрече даље ширење вируса и поспеше бржу вакцинацију. Међутим, ове мере на индиректан начин у не тако безначајној мери утичу и на домаће пољопривреднике а пре свега на произвођаче прасића и јагањаца.

Увођење ковид пропусница које обавезују угоститељске објекте да након 20.00 часова у објекту могу бити присутна само лица која поседују исту, јесте велики удар за угоститеље.

Имајући у виду да полако улазимо у празничну еуфорију, период када су актуелне разне прославе а у том ланцу и домаћи пољопривредници нађу „зрно утехе“ због веће потражње одређених производа што самим тим утиче и на иоле бољу зараду. Међутим, ограничења која се стављају на терет власницима угоститељских објеката утичу и на сам промет, али и потражњу а то доводи до стварања вишка на тржишту и самим тим негативно утиче на домаће пољопривреднике. Ако се овај тренд настави, произвођачи који су до сада некако и „преживели“ поскупљења овога пута неће моћи да „преживе“(у смислу финансија).

С друге стране ситуација јесте забрињавајућа. Свако, ко жели да ствари сагледа какве заиста јесу може да види да нешто заиста постоји. Е сад, да ли је то „нешто“ настало у некој лабараторији или је ипак природа урадила своје, јесте питање које остављам људима из струке да дају коначан одговор. Оно што је свима видљиво јесте чињеница да људи УМИРУ, и да се треба чувати. Али, од нечега треба (пре)живети, платити рачуне….Све делатности имале су неку помоћ од стране државе, а пољопривредници?