Колико тоне смрзнутог ХЛЕБА увозимо из ЕУ? Нађено решење у случају да буде слаб род жита!?

Многи се питају, да ли ће бити хлеба следеће године и по којој цени ће се продавати?
Овогодишња сетва жита, вероватно је била једна од најскупљих у последњих 30 година. Многи пољопривредници, одлучили су се да ове године не „бацају“ ђубриво због екстремно високе цене истог. Тако, да постоји реална могућност да приноси буду знатно мањи у односу на претходне године.

Ових дана, готово да нема човека с којим сам разговарао а да није прокоментарисао поскупљење хлеба, па се из тога може извући једини логички закључак да су људи уплашени каква нам година долази?

Једна информација, које се прошле године на кратко задржала у средствима јавног информисања а за коју ЈА(Геџа) не могу да ТВРДИМ да је тачна. Али, имам извесну сумњу да је оно о чему будем писао у тексту заправо истина. Демантујте ме ако грешим.

Наиме, негде крајем 2019. године на кратко је одјекнула вест, да је наша земља тада увезла 6.000 тона ЛЕБА, ПЕЦИВА, и сличних прехрамбених производа. Хлеб и остале производе увозили смо углавном из земаља ЕУ, под слоганом „СВЕЖЕ“, и све то у вредности од 6,8 милиона евра?!
Тако да, ујутру када свратите у пекару по врућ хлеб, тек извађен из „рерне“, сетите се да је тај хлеб можда замрзнут километрима изван наше земље, те га наши „пекари“ само допеку, и продају као „хлеб, произведен по традиционалној рецептури“, добро можда и јесте по традицијоналној рецептури само се поставља питање по традиционалној рецептури којег народа? Да се разумемо одмах, никога не подцењујем, напротив поштујем и ценим свакога али, највише ВОЛИМ своје, оно што је у складу са нашом традицијом. Разумем увоз нечега што ми немамо, или не знамо да произведемо. То је сасвим у реду. Међутим, да увозимо ЛЕБАЦ (намерно л) то заиста не могу да разумем. Када би наши стари могли да виде, како једемо туђ лебац, одрекли би се они нас истог момента!

Поента јесте, да ако не буде Леба нема проблема. Стиже он преко границе, и врућ из наше пекарице! Проблем решен!

*НАМЕРНО Л!

10. ари плаца, за(само)500 евра?Стан у граду, или ипак кућа на селу?

Овај фамозни вирус, који хара читавам планетом готово две године, поједине навике је потупно изменио, док смо на неке сасвим обичне ствари готово заборавили и да су постојале. Међутим, у целом овом „лудилу“ од времена, можда нас је овај вирус научио да неке ствари посматрамо са неке друге стране.

Сви се сећамо полицијског часа. Ко је у том тренутку живео у кући, па и са малим двориштем много је лакше пребреодио тај период „затварања“ од људи који су живели у згради, поготову у стану који нема терасу. У тренутку када вирус почиње да „букти“, почиње да букти и потражња за викендицама или пак кућама на селу.

Постоје сеоска подручија, у којима се ар земље креће до свега 50 евра. За 500 евра можете доћи до 10 ари плаца. Таквих места у нашој земљи има јако пуно, што се може видети и по огласима. Међутим, у претходном периоду бележи се благи раст цена!

Живите у стану, али се размишљате да је коначно дошло време да свој живот промените из корена? Продати стан, и купити кућу у неком оближњем селу!? Донели смо одлуку да се коначно померимо са ткзв. мртве тачке..
Да ли смо стан у оглас, јавио се потенцијални купац. Спреман је да исплати цену, коју сте ви тражили. Дакле, за стан од 50 квадрата у зависности од локације, на тржишту може да се „узме“ у просеку од 40.000 па до 55.000 евра. Договорили сте се, потписали предуговор и чекате исплату.
Сада убрзано тражите кућу у оближњем селу. У тој потрази важно је да обратите пажњу пре свега на питање, шта у ствари хоћете? Да ли на селу хоћете да живите и РАДИТЕ или само да живите, а да будете радно ангажовани у граду?

У првом случају, да на селу желите да живите, али и да своју егзистенцију обезбедите од пољопривреде важно је да у самом старту обратите пажњу на поједине чињенице.
-Поред куповине куће, потребно је издвојити новац и за куповину земље (за бављење пољопривредом), након тога одлучити шта ће вам бити примарно занимљање. Када сте купили земљу, и донели одлуку „шта радити“, потребно је издвојити и (не тако мала) новчана средства за механизацију (трактор, прикључне машине итд), када сте и то обезбедили, уколико никада нисте имали додирних тачака са пољопривредном прозводњом, потребно је потражити помоћ од професионалаца. Под тим мислим, на некога које компетентан да вас потпуно уведе у посао. (Инжињери пољопривреде, саветодавне стручне службе и сл).
За кућу од 120 m2, плац од 20 ари и помоћну зграду потребно је да издвојите овкирно око 30.000 евра, када на тај износ додамо и износ који потребан за евентуално реновирање у самом старту можемо доћи до закључка, да „буџет“ од 50.000 евра неће бити довољан за (пар хектара земље, механизација итд) све. Дакле, у самом старту барем на неко време треба заборавити ЖИВОТ И (ОЗБИЉАН) РАД НА СЕЛУ!

У другом случају, ако имамо намеру да на селу само ЖИВИМО а радну активност везану за егзистенцију обављамо граду, док ћемо у селу производити храну за своје потребе онда је то ЗА ПОЧЕТАК пун погодак. Као у првом случају, за кућу од 120 м2, плац од 20 ари и помоћну зграду потребно је издвојити око 30.000 евра, имајући у виду да је наш буџет 50.000 евра, када од тог износа издвојимо 30.000 евра, и на то додамо трошкове реновирања вероватно ће вам остати за неки мањи трактор и по неку прикључну машину.

Да сумирамо:
Одлазак из града, и почетак новог живота на селу у почетку може бити конфузан пре свега за људе који никада нису живели на селу. Под конфузан мислим, да је потребно време стећи поједине навике, као што је свакодневни одлазак на посао (у граду), у том смислу треба рачунати на сигурно веће путне трошкове. Али, са друге стране те трошкове које можда нисте имали у граду, надоместићете производњом хране коју бисте у граду морали да купите. У граду, углавном нема потреба да размишљате о огреву за зиму, док на селу то морате.

Ово је нека опширна анализа, коју треба посматрати са извесном дозом резерве. У наредном периоду покушаћу да више истражим проблеме са којима се људи срећу, када пожеле да промене животну средину и свој живот настане на село.

Међутим, свако ко воли природу и хоће да производи здраву храну док своје слободно време проводи у окружењу испуњеном птицама и зеленилом, апсолутно треба да донесе коначну одлуку, да свој живот „пребаци“ на село.