ТУГА: Шта то беше „КРАВА“!?

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је untitled-1.jpg

Готово месец дана, константно пишем о проблемима сељака. Искрено, мука ми је више од пусте негативе, али једноставно ништа позитивно не успевам да чујем и ако стално комуницирам са људима који се иоле „баве“ пољопривредом.

У неформалном разговору са младим пољопривредником из једног шумадијског села, дошао сам до одређених информација. Према његовим речима, цена млека бележи благи раст и сада добија око 43 динара за један литар, али разлога за (не)задовољство још увек има. Тренутна интервенција представља само покушај да се „пожар“ у шумадијском млекарству барем стави под контролу. Али, с обзиром да је откупна цена млека у једном тренутку пала и испод 30 динара по једном литру, сада се барем појавила извесна нада да ће коначно тај „пожар“ који прети да потпуно затре српског сељака бити стављен под контролу, али и што скорије угашен. Имајућу у виду драстичан раст цена репроматерија, разлога за незадовољство итекако има.

Ово село још увек одолева, и некако опстаје у времену када се села масовно празне али докле ће тако бити остаје да видимо?! Оно што човеку оставља „велику кнедлу“ у грлу, јесте поражавајући податак да је само у претходних годину дана у овом селу угашено готово 10 фарми крава!?
Геџа се пита, да ли постоји неко од пустих функционера који види ту сузу у очима човека који је цео живот стварао, и дошао у ситуацију да целу муку прода? Аман бре, људи који генерацијама „чувају“ краве, сада исте продају не зато што су „ленчуге“, него зато што више не могу да саставе крај са крајем, зато што свака година која дође са собом донесе још већи „минус“ од претходне, и тако у недоглед!!? Па се питам ДОКЛЕ БРЕ ВИШЕ?
КАДА ЋЕ ОВАЈ „ПОЖАР“ БИТИ УГАШЕН?

Ако се овај тренд „затварања“ настави, кроз коју годину питаћемо се шта то беше „КРАВА“!?

ТЕШКА ВРЕМЕНА КУЦАЈУ НА НАША ВРАТА?

Да ли нас тек чекају тешка времена? Да ли имамо снаге за овакву борбу?
Имамо ли уопште избора? Све сама питања, на која ће време врло брзо дати коначан суд!

Некада су се наши преци борили на јуриш и у рововима. Међутим, тада су знали колико кошта њихов живот, знали су да ће у будућности њихови потомци бити поносни на њих, и на њихова достигнућа у борби за одбрану отаџбине. У тим данима борбе, без обизира на време у којем су живели  знали су и што је најважније осећали да је комплетно државно руководство на челу са КРАЉЕМ апсолутна подршка. Да ли је данас тако, видећемо врло брзо!?

Данас, када се поједини крајеви наше земље налазе у страховито тешкој ситуацији. У борби која се може окарактерисати као борба Давида и Голијата. Поред епидемије вируса који коси све пред собом, све оскуднијим и тежим животом, поједини светски моћници исказују све веће интересовање за отварање рудника и експлоатацију Литијума са  територије наше земље!

Ових дана све је активнија кампања, која за главни циљ има то, да што више људи поверују  у  причу  да је страх од отварања рудника (не)оправдана , а из тога се вероватно могу извући и поруке да је борба против отварања рудника унапред изгубљена, и да тренутно ометање само одлаже сигурну експлоатацију у блиској будућности. Насупрот томе, глас „обичних“  људи кроз иглене уши долази до јавности.  Како некада Аустроугарски топови, тако данас медијски „топови“ испаљују поруке које треба да допру дубоко у нашу свест, и да се ту задрже све до завршетка пројекта!?

Геџа се осећа јако забринуто. Сва ова дешавања, која су везана за озлоглашени рудник Литијума терају човека да се запита, колико кошта право на избор, колико бре може да кошта здрава животна средина? Многи су се цинично смејали причи “ да ће се у будућности водити ратови за чисту воду, а да ли је та будућност већ на нашим вратима, или су та врата била толико слаба, да су на први удар остала сломљена?

Да ли нас тек чекају тешка времена? Да ли имамо снаге за овакву борбу?
Имамо ли уопште избора? Овакав низ питања можемо постављати себи свакога дана, а одговор на иста зна само време! Нама остаје једино да се боримо. Од нас самих зависи, да ли ћемо црвенети испред својих потомака када нас питају за нашу „борбу“, или ћемо поносито одговарати на њихова питања, као наши стари што су причали нама!?

О овој теми, тек ће бити „Геџиних писанија“. Ово је само најава за дугу и вероватно тешку борбу!? Нека нам ГОСПОД помогне да следимо прави пут.

280 МИЛИОНА ЕВРА НОВИХ СУБВЕНЦИЈА?! НАДА ЗА СПАС ПОЉОПРИВРЕДЕ?

Година, која је готово на измаку донела је нашим сељацима пуно турбуленције. У неком од наредних „писанија“ изнећу подсетник појединих тренутака који су били најтежи за пољопривреднике, али изнети и одређене ствари које јесу за похвалу, да не буде после приче „како овај Геџа само критикује“.

Оно што ми је мало заголицало машту, јесте вест која се појавила на сајту Министарства пољопривреде у којој се каже да су настављени преговори о слободном протоку хране, али настављено и промовисање идеје Отвореног Балкана. Из свега тога, поставља се питање како ће све то утицати на нас сељаке, да ли ће нам то донети лакши пласман производа и евентуални извоз у конкретном случају на тржиште Албаније и Северне Македоније, или ће се тиме отворити могућност за неконтролисан увоз који ће аутоматски у негативном смислу утицати на стварање вишка на нашем тржишту?
Оно што у одређеном степену може да донесе добро нашој пољопривредној производњи, јесте то што је наш поштавани Министар предао одређену документацију представницима Европске Комисије потребну за одобравање приступа ИПАРД 3 фонду. ТАЈ ПРОГРАМ ДОНЕЋЕ НАШИМ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА 280 МИЛИОНА ЕВРА НОВИХ СУБВЕНЦИЈА?!

Шта ће на крају од свега тога бити, остаје да сачекамо……

*ЉУДИ, ХВАЛА ВАМ НА ДОСАДАШЊЕМ ЧИТАЊУ. С обзиром на врло кратак период „постојања“, јако сам пријатно изненађен на броју прегледа, као и броју порука које свакодневно добијам. У наредном периоду, очекујте још озбиљније приче. Сво ово јесте само увод у оно што заиста желим да направим. И да се разумемо. Немам апсолутно никакве намере да профитирам од овога, мој циљ јесте да се чује глас обичног човека, сељака који жели само ДОБРО овој земљи, али највише добро овом народу. Немојте замерити на евентуалне грешке у својим „писанијама“, ипак сам ја само (не)писмени ГЕЏА! Хвала вам још једном.

Информације преузете са званичног сајта Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде

Ко покушава да „затре“ СРПСКОГ СЕЉАКА?

Ништа није ново да цена нафте не престаје да „дивља“ већ јако дуг период. Тај пораст цена, највише је погодио домаће пољопривреднике. Али да не дубинам много, већ сам „пискарао“ о томе.

Међутим, оно што највише натера сваког од нас да се истински запита, куда плови наш „сељачки брод“? Да ли има своју луку, или плута сам остављен и заборављен на великом океану?  Да ли неко заиста покушава да затре српска села, да угуши и последњу наду српског сељака у боље време? Да ли неко покушава да натера и оне ретке који су остали на својим имањима да окаче „мотику“ о клин, и пођу некуд далеко, у потрази за неки иоле бољи живот, живот достојан човека!?

Све могу да разумем, и кризу коју је једним делом изазвало ово зло од епидемије, разумем и чињеницу да ми „зависимо“ од увоза нафтних деривата, али никако не могу себи да докучим то да неко тамо немо гледа како „сељачки брод“ и даље тумара по мраку, на великом океану, без трачка светла, без икакве перспективе!? Ова година, а то је већ свима довољно јасно донела је најскупљу јесењу сетву, можда и у последњих 30 година! Верујем да постоји могућност, да људи који се налази на суштински важним местима покушају да баце „трачак светла“ тиме што ће бар  који динар вратити субвенције за куповину нафте!

Узимајући један, само на први поглед „глуп“ параметар за поређење, где се најбоље огледа стварно ст(р)ање јесте поређење откупне цене млека и продајне цене НАФТЕ. Цена нафте, на данашњи дан износи тачно 172.47 динара за један литар, с друге стране откупна цена млека креће се у просеку од 25 до 35 динара по једном литру. Дакле, да би купио само 1 литар нафте , сточар мора да прода готово 5 литара млека? За 100 литара нафте, треба продати готово 500 литара млека? Један јако прост и глуп пример, који натера човека да се запита куда плови овај наш „брод“?

Сво ово „пискарам“ у име обичног сељака, који у својој „штали“ има 10-15 Крава, а не о онима који поседују 200 и више. То нису „сељаци“, то су већ индустријалци.

 И да не буде забуне, себе сматрам обичним малим и (не)писменим сељаком, који се свакога дана сусреће са сличним  проблемима, о којима напише по неку реченицу! ГЕЏА ШУМАДИНАЦ

ВЕЛИКА ШАНСА ЗА СРПСКЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ? Највише за ратаре и воћаре!

Пољопривредници већ увелико приводе крају јесењу сетву пшенице. Сви смо сведоци, да је ова јесен донела вероватно најскупљу сетву у последњих 30 година. Многи су одлучили да ове године прескоче „бацање“ ђубрива, док је на многим њивама посејано семе „са тавана“. Како ће се све ово одразити на коначни производ, остаје да сачекамо жетву.

На званичном порталу  Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде недавно је осванула вест да је наша држава ушла у преговоре са Индонезијом, која је изразила интересовање за увоз наших пољопривредних производа. Главни акценат, стављен је на извозу српске пшенице, кукуруза и јабуке, као и на извос меса.

Индонезија представља тржиште које броји  готово 300 милиона потенцијалних  потрошача, тако да извоз наших производа у ову земљу (ако до истог дође) може да представља велики изазов за наше пољопривреднике.  

Међутим, оно што може да „искочи“ као потенцијални проблем јесте чињеница да је овогодишњи род кукуруза  због суше готово преполовљен. Род пшенице ове године био је нешто бољи него прошле, али узимајући у обзир чињеницу да је овогодишња сетва знатно скупља од прошле године, па се самим тим ствара очигледна потреба да се извос у што већој мери „ограничи“,(ако не, и потпуно ЗАБРАНИ) како у години која је пред нама не би дошло до евентуалне кризе, и недостатка на нашем тржишту. Оно на шта треба потенцирати (по Геџином мишљењу) јесте извоз јабука. С обзиром да је овогодишњи род био јако добар, и у погледу количине али и квалитета.

Логичким тумачењем, може се доћи до питања како ће се евентуални извоз (пре свега кукуруза) одразити на наше тражиште?

*Ово је само констатација. Дугорочно гледано, отварање пута за извоз у ову земљу може донети доста доброг за нашу пољопривреду, с обзиром да је ово тржиште јако велико.

Остаје да видимо крајње резултате преговора.

Извор: званични портал Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде!

Данас је празник посвећен СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ ДИМИТРИЈУ

Светог Димитрија у Солуну прослављају као заштитника града, јер је спасио град од освајача и пружио истинско исцељење и оздрављење свима, који су се са вером у господа Бога њему обратили за помоћ. Наш народ овог светитеља прославља од давнина, због своје блиске духовности са Грчким народом, а нарочито у периоду Турских освајања.
У нашем народу, надалеко је распрострањено веровање да се на данашњи дан растају хајдуци, и проналазе уточиште. Место где ће боравити све до Ђурђевдана.

 "Митровдан хајдучки растанак, Ђурђевдан хајдучки састанак".

Прославља се као крсна слава, а постоје многа места у нашој земљи који име носе управо по овом светитељу.
Мошти почивају у цркви Светог великомученика Димитрија, у Солуну.

Ковид пропуснице? Још један удар на „џеп“ СЕЉАКА?

Без обзира на чињеницу, да сам досадашње „писаније“ углавном усмеравао ка проблемима који се тучу села,  и опстанка српског сељака. Размишљао сам, да ли је „паметно“ да уопште објавим ово што је сада пред вама, али ето….

Сви ми већ јако дуго водимо борбу са овим вирусом, који је већ увелико паралисао целокупни друштвени живот. Све се свело на неки страх. Да ли ћу се заразити? Да ли ћу донети кући неко зло? итд. Време пролази, а та друштвена одбојност све је јача. Када одемо негде, осећамо се неугодно и постављајући себи питање а шта ако се некод од њих зарази, и испадне да сам ја пренео вирус? и сл. Углавном, поента јесте да се полако претварамо у нешто, што никада нисмо били. Како ће овај свет изгледати када ово прође, верујем да нико не зна.

На јучерашњој седници кризни штаб усвојио је нове, оштрије мере које за циљ имају да спрече даље ширење вируса и поспеше бржу вакцинацију. Међутим, ове мере на индиректан начин у не тако безначајној мери утичу и на домаће пољопривреднике а пре свега на произвођаче прасића и јагањаца.

Увођење ковид пропусница које обавезују угоститељске објекте да након 20.00 часова у објекту могу бити присутна само лица која поседују исту, јесте велики удар за угоститеље.

Имајући у виду да полако улазимо у празничну еуфорију, период када су актуелне разне прославе а у том ланцу и домаћи пољопривредници нађу „зрно утехе“ због веће потражње одређених производа што самим тим утиче и на иоле бољу зараду. Међутим, ограничења која се стављају на терет власницима угоститељских објеката утичу и на сам промет, али и потражњу а то доводи до стварања вишка на тржишту и самим тим негативно утиче на домаће пољопривреднике. Ако се овај тренд настави, произвођачи који су до сада некако и „преживели“ поскупљења овога пута неће моћи да „преживе“(у смислу финансија).

С друге стране ситуација јесте забрињавајућа. Свако, ко жели да ствари сагледа какве заиста јесу може да види да нешто заиста постоји. Е сад, да ли је то „нешто“ настало у некој лабараторији или је ипак природа урадила своје, јесте питање које остављам људима из струке да дају коначан одговор. Оно што је свима видљиво јесте чињеница да људи УМИРУ, и да се треба чувати. Али, од нечега треба (пре)живети, платити рачуне….Све делатности имале су неку помоћ од стране државе, а пољопривредници?

Колико тоне смрзнутог ХЛЕБА увозимо из ЕУ? Нађено решење у случају да буде слаб род жита!?

Многи се питају, да ли ће бити хлеба следеће године и по којој цени ће се продавати?
Овогодишња сетва жита, вероватно је била једна од најскупљих у последњих 30 година. Многи пољопривредници, одлучили су се да ове године не „бацају“ ђубриво због екстремно високе цене истог. Тако, да постоји реална могућност да приноси буду знатно мањи у односу на претходне године.

Ових дана, готово да нема човека с којим сам разговарао а да није прокоментарисао поскупљење хлеба, па се из тога може извући једини логички закључак да су људи уплашени каква нам година долази?

Једна информација, које се прошле године на кратко задржала у средствима јавног информисања а за коју ЈА(Геџа) не могу да ТВРДИМ да је тачна. Али, имам извесну сумњу да је оно о чему будем писао у тексту заправо истина. Демантујте ме ако грешим.

Наиме, негде крајем 2019. године на кратко је одјекнула вест, да је наша земља тада увезла 6.000 тона ЛЕБА, ПЕЦИВА, и сличних прехрамбених производа. Хлеб и остале производе увозили смо углавном из земаља ЕУ, под слоганом „СВЕЖЕ“, и све то у вредности од 6,8 милиона евра?!
Тако да, ујутру када свратите у пекару по врућ хлеб, тек извађен из „рерне“, сетите се да је тај хлеб можда замрзнут километрима изван наше земље, те га наши „пекари“ само допеку, и продају као „хлеб, произведен по традиционалној рецептури“, добро можда и јесте по традицијоналној рецептури само се поставља питање по традиционалној рецептури којег народа? Да се разумемо одмах, никога не подцењујем, напротив поштујем и ценим свакога али, највише ВОЛИМ своје, оно што је у складу са нашом традицијом. Разумем увоз нечега што ми немамо, или не знамо да произведемо. То је сасвим у реду. Међутим, да увозимо ЛЕБАЦ (намерно л) то заиста не могу да разумем. Када би наши стари могли да виде, како једемо туђ лебац, одрекли би се они нас истог момента!

Поента јесте, да ако не буде Леба нема проблема. Стиже он преко границе, и врућ из наше пекарице! Проблем решен!

*НАМЕРНО Л!

10. ари плаца, за(само)500 евра?Стан у граду, или ипак кућа на селу?

Овај фамозни вирус, који хара читавам планетом готово две године, поједине навике је потупно изменио, док смо на неке сасвим обичне ствари готово заборавили и да су постојале. Међутим, у целом овом „лудилу“ од времена, можда нас је овај вирус научио да неке ствари посматрамо са неке друге стране.

Сви се сећамо полицијског часа. Ко је у том тренутку живео у кући, па и са малим двориштем много је лакше пребреодио тај период „затварања“ од људи који су живели у згради, поготову у стану који нема терасу. У тренутку када вирус почиње да „букти“, почиње да букти и потражња за викендицама или пак кућама на селу.

Постоје сеоска подручија, у којима се ар земље креће до свега 50 евра. За 500 евра можете доћи до 10 ари плаца. Таквих места у нашој земљи има јако пуно, што се може видети и по огласима. Међутим, у претходном периоду бележи се благи раст цена!

Живите у стану, али се размишљате да је коначно дошло време да свој живот промените из корена? Продати стан, и купити кућу у неком оближњем селу!? Донели смо одлуку да се коначно померимо са ткзв. мртве тачке..
Да ли смо стан у оглас, јавио се потенцијални купац. Спреман је да исплати цену, коју сте ви тражили. Дакле, за стан од 50 квадрата у зависности од локације, на тржишту може да се „узме“ у просеку од 40.000 па до 55.000 евра. Договорили сте се, потписали предуговор и чекате исплату.
Сада убрзано тражите кућу у оближњем селу. У тој потрази важно је да обратите пажњу пре свега на питање, шта у ствари хоћете? Да ли на селу хоћете да живите и РАДИТЕ или само да живите, а да будете радно ангажовани у граду?

У првом случају, да на селу желите да живите, али и да своју егзистенцију обезбедите од пољопривреде важно је да у самом старту обратите пажњу на поједине чињенице.
-Поред куповине куће, потребно је издвојити новац и за куповину земље (за бављење пољопривредом), након тога одлучити шта ће вам бити примарно занимљање. Када сте купили земљу, и донели одлуку „шта радити“, потребно је издвојити и (не тако мала) новчана средства за механизацију (трактор, прикључне машине итд), када сте и то обезбедили, уколико никада нисте имали додирних тачака са пољопривредном прозводњом, потребно је потражити помоћ од професионалаца. Под тим мислим, на некога које компетентан да вас потпуно уведе у посао. (Инжињери пољопривреде, саветодавне стручне службе и сл).
За кућу од 120 m2, плац од 20 ари и помоћну зграду потребно је да издвојите овкирно око 30.000 евра, када на тај износ додамо и износ који потребан за евентуално реновирање у самом старту можемо доћи до закључка, да „буџет“ од 50.000 евра неће бити довољан за (пар хектара земље, механизација итд) све. Дакле, у самом старту барем на неко време треба заборавити ЖИВОТ И (ОЗБИЉАН) РАД НА СЕЛУ!

У другом случају, ако имамо намеру да на селу само ЖИВИМО а радну активност везану за егзистенцију обављамо граду, док ћемо у селу производити храну за своје потребе онда је то ЗА ПОЧЕТАК пун погодак. Као у првом случају, за кућу од 120 м2, плац од 20 ари и помоћну зграду потребно је издвојити око 30.000 евра, имајући у виду да је наш буџет 50.000 евра, када од тог износа издвојимо 30.000 евра, и на то додамо трошкове реновирања вероватно ће вам остати за неки мањи трактор и по неку прикључну машину.

Да сумирамо:
Одлазак из града, и почетак новог живота на селу у почетку може бити конфузан пре свега за људе који никада нису живели на селу. Под конфузан мислим, да је потребно време стећи поједине навике, као што је свакодневни одлазак на посао (у граду), у том смислу треба рачунати на сигурно веће путне трошкове. Али, са друге стране те трошкове које можда нисте имали у граду, надоместићете производњом хране коју бисте у граду морали да купите. У граду, углавном нема потреба да размишљате о огреву за зиму, док на селу то морате.

Ово је нека опширна анализа, коју треба посматрати са извесном дозом резерве. У наредном периоду покушаћу да више истражим проблеме са којима се људи срећу, када пожеле да промене животну средину и свој живот настане на село.

Међутим, свако ко воли природу и хоће да производи здраву храну док своје слободно време проводи у окружењу испуњеном птицама и зеленилом, апсолутно треба да донесе коначну одлуку, да свој живот „пребаци“ на село.

Животиње могу да „предосете“ ЗЕМЉОТРЕС!?

Након данашњих земљотреса, који су погодили Шумадију, вероватно је да су многи помислили или још размишљају да ли потрес може да се предосети!?

За многе животиње постоји претпоставка да могу да осете непосредну опасност, у овом случају ЗЕМЉОТРЕС.

Пар људи, са којима сам коментарисао данашњи потрес у току разговора досетили су се да су поједине животиње вече пре тога биле јако узнемирене.  

-„Ноћ пре тога, коза је била јако узнемирена, помислио сам да тражи да се „припати“ па се због тога „дере“, међутим оно што је било највише чудно јесте то да се никада до сад није чула толико касно у ноћ“.

-„Непосредно пред сам потрес,  чуо сам  чудно заувијање керова широм села, ко зна можда су заиста нешто предосетили!?

Постоји велики број људи, поготово у селима који су пред неке природне катастрофе приметили чудну узнемиреност животиња.

Све ове „тврдње“, јесу појединачна запажања људи, али конкретних научних доказа за тако нешто нема. Па ето, ако приметите да је ваш пас необично узнемирен постоји могућност да предосећа неку катастрофу. Ко зна….

ДА ЛИ СТЕ ВИ ПРИМЕТИЛИ НЕШТО СЛИЧНО КОД ВАШИЉ ЖИВОТИЊА?

Како се понашати у случају ЗЕМЉОТРЕСА?

Treslo se tlo u Srbiji: Novi zemljotres u Mladenovcu

У ванредним ситуацијама, као што је земљотрес најважније је остати миран и присебанм и никако не дозволити да паника преузме контролу. ВАЖНО ЈЕ ДА СУ НЕКИ ЗЕМЉОТРЕСИ САМО ПОЧЕТНИ, И ДА УБРЗО МОЖЕ УСЛЕДИТИ СЛЕДЕЋИ, ЈАЧИ ПОТРЕС.
ДАКЛЕ:
НИКАКО НЕ ПАНИЧИТИ!
НЕ БЕЖАТИ
ОБАВЕЗНО СЕ СПУСТИТИ НА ПОД И ПОКРИТИ ГЛАВУ!

У СЛУЧАЈУ ДА СЕ НАЛАЗИТЕ У КУЋИ:
Нађите заклон на безбедним местима у кући као што су: довратници, носећи зидови, место испод стола, чврстог намештаја и останите тамо док траје потрес, или покриjте своје лице и главу рукама и склоните се у угао унутрашњих зидова посторије.
Удаљите се од стакла, прозора, спољних зидова и врата, и било чега што може да падне, попут лустера или полица.
Уколико сте у кревету, спустите се поред кревета и заштитите главу.
Останите у кући док потрес не престане и не буде безбедно за вас да изађете. (истраживања су показала да највише повреда настаје кад људи покушавају да изађу из зграде за време потреса). Из приземне зграде или са првог спрата можете изаћи на отворен простор, али водите рачуна да будете на безбедној удаљености од зграда.
Све док земотрес траје, избегавајте степеништа и лифотве
Не користите лифт.
Не излазите на терасу или балкон.
Не држите полице изнад кревета
Уколико сте у близини високе зграде или унутар ње, склоните се од стакла и спољних зидова.
Уколико сте у јавном објекту (школа, предузеће, тржном центру, центру за рекреацију или продавници) – останите мирни и избегавајте панику. Држите се даље од масе људи која се у паници креће ка излазима.
Будите свесни да може доћи до нестанка струје, и да се аларми (протипожарни и други) могу укључити.
Увек имајте припремљену батеријску лампу и транзиторски пријемник са резервним батеријама.
Одмах искључите све изворе електричне енергије, гаса и воде. Уколико сте користили било који извор топлоте, искључите га када се потрес смири.
Уколико дође до појаве пожара, покушајте да га угасите и обавестите локалну ватрогасно-спасилачку јединицу.
Уколико је потребно и уколико сте у могућности придружите се тимовима за спасавање из рушевина и укључите се у потрагу и пружање помоћи настрадалима под рушевинама срушених објеката.

Упутства за понашање током земљотреса уколико сте на отвореном:
Склоните се од уличне расвете, електричних каблова и зграда, највећа опасност је у близини грађевина, на излазима и уз спољне зидове.
Уколико сте на улицу водите рачуна о објектима који могу пасти на вас, као што су димњаци, црепови са крова, сломљено прозорско стакло и слично.
Заштитите главу рукама или ташном
Склоните се од уличне расвете, електричних каблова и зграда, највећа опасност је у близини грађевина, на излазима и уз спољне зидове.
Уколико сте на улицу водите рачуна о објектима који могу пасти на вас, као што су димњаци, црепови са крова, сломљено прозорско стакло и слично.
Заштитите главу рукама или ташном

Упутства за понашање током земљотреса уколико сте у возилу у покрету:
Зауставите се уколико вам безбедност у саобраћају дозвољава.
Избегавајте заустављање у близини зграда, дрвећа, надвожњака или електричних каблова.
Наставите опрезно када потрес престане. Избегавајте путеве, мостове или рампе који су можда оштећени у потресу.

Упутства за понашање уколико се нађете под рушевинама:
Не палите шибицу.
Не крећите се.
Прекријте уста марамицом или тканином.
Ударајте о цев или зид како би спасилачки тимови могли да вас пронаћу. Уколико имате пиштаљку искористите је. Вичите само уколико је то последња опција. Викање може изазвати удисање опасно велике количине прашине.

Упутства за понашање после првог удара земљотреса:
Будите спремни за додатне потресе. Ако је објекат оштећен, због могућности настанка јачег земљотреса, напустите га смирено, без панике и по реду – мајке са децом, стари, болесни, особе са инвалидитетом итд.
Уколико се налазите у оштећеном објекту и осећате мирис гаса или видите покидане каблове, не палите свеће, шибице због опасности од пожара и експлозија.
Проверите да ли је неко повређен.
Не померајте озбиљно повређене особе.
Пратите упутства надлежних органа.
Користите телефон само у случају нужде како се телефонске линије не би оптеретиле.
Не користите аутомобиле како не бисте ометали спасилачке екипе у обављању својих функција.
Избегавајте улазак у кућу, поготово уколико постоје оштећења, осетите мирис гаса или видите оштећене каблове.

Sanovnik potres – Šta znači sanjati zemljotres?

*Део текста преузет са сајта МУП-а, сектор за заштиту и спасавање!

ЗЕМЉОТРЕС У КРАГУЈЕВЦУ!?

Možemo očekivati jak zemljotres u Šumadiji - B92

Јутрос, тачно у 12:25 на територији града Крагујевца, осетио се земљотрес слабог интензитета.

Подсећања ради, надлежни органи издали су упозорење за могуће потресе на територији Шумадије.

Европско-медитерански центар објавио је да је потрес јачине 4,4 степена по Рихтеровој скали!

УСКОРО ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА!

Све учестали оглас: „НА ПРОДАЈУ СВЕ КРАВЕ“?

Већ дужи временски период, домаћи произвођачи млека воде тешку битку за опстанак.

Према разним коментарима, који се могу видети у последње време на друштвеним мрежама лако се  може закључити, колико  је степен огорчености и незадовољства домаћих фармера велики.

Садашња цена по којој се откупљује млеко широм наше земље, није довољна  да покрије трошкове исхране крава, док је о „приходу“ произвођача бадава и причати.  Тако да је сав мукотрпан рад  „волонтерски“.

У јулу месецу ове године, Удружени произвођачи млека затражили су од државе да „прогласи ванредно стање у области производње сировог млека, јер како су навели ситуација у том сектору никада није била гора. 

Држава покушава да угаси пожар, повећањем премије. Међутим, ово је (можда) само покушај да се спречи тотални банкрот домаћих фармера. Можда ће тренутно у томе и успети, али за дуже стазе потребно је донети потпуно нов план који ће у потпуности обухватити све проблеме домаћих фармера.

Статистика каже, да негативан тренд константног  смањења броја музних крава траје већ десет година. Док се са друге стране белижи константан раст увоза млечних сировина, пре свега млека у праху.

Када се у обзир узме све, више је него очигледно да многи овај посао раде из љубави и традиције, али када толико дуго нема позитивних резултата свака љубав, па и она највећа временом слаби, и на крају се угаси, а да се код многих угасила показују и огласи на којима се готово сваког дана може видети оглас са натписом „ПРОДАЈЕМ СВЕ КРАВE“

*УСКОРО НАСТАВАК

Комунисти у Крагујевцу још 1920. добили највише гласова

Да су Крагујевчани одувек били заинтересовани за политичка збивања, показали су и избори за уставотворну скупштину, који су одржани 28. новембра 1920. године. На овим изборима, иначе првим након ослобођења, право гласа имало је 2 803 уписана бирача, а то право искористило је 1966.

Међутим, податак који (са ове временске дистанце гледано) изгледа невероватно јесте да је Комунистичка партија тада добила 956 гласа, највише од свих који су узели учешће на овим изборима. Друга је била Демократска странка са 490, а радикална тек на трећем месту са 296 гласа. Републиканска странка освојила је 98, а Ратничка странка са 296 гласова.

Из овога се може закључити, да је Комунистичка странка још много пре Другог светског рата итекако имало јако упориште међу Крагујевачанима.

На општинским изборима исте године, највише гласова поново је добила Комунистичка странка.