Сваке године на овај дан иста прича. Подела људи на оне који славе Св. Луку, и оне који празнују „ноћ вештица“. Наравно, обичаји и традиција било ког народа заслужује апсолутно поштовање.
Међутим, између нас и оних који по сваку цену желе да на нашу традицију и обичаје ставе вео заборава, постоји латентна разлика у схватањима и начину размишљања.
Рецимо, у неки западним земљама, обичај је да деца као врло млада напусте живот у породици, и оду у неки интернат. Тако да је код њих потпуно нормално да се родитељи и деца релативно слабо виђају. Код нас је ипак тај обичај знатно другачији.
Међутим, како која година пролази и наш живот се убрзава, тај обичај полако поприма све већу пажњу и код нас. Нажалост, то је реалност и можда наша трагедија. Дакле, између нас и њих постоји дубока разлика у гледиштима у практичном и психолошком смислу.
Морамо се коначно дозвати у памет, или смо нажалост осуђени на пропаст.
Учимо децу од самог почетка, да воле нашу традицију, учимо децу да поштују и практикују наше обичаје, да уче нашу, праву историју, да буду поносни на своје порекло. То не значи да требају мрзети све што није наше, већ напротив треба поштовати и туђе обичаје, али волети и практиковати искључиво своје!
ДАНАС СЛАВИ СВЕТОГ ЛУКУ, А НОЋ ВЕШТИЦА ЧЕСТИТАЈ СВОМ СТРАНОМ ДРУГУ!
Геџина Шумадија 