Упознајте Селиште. УПОЗНАЈТЕ ШУМАДИЈСКИ ЗЛАТАР!

Отвори фотографију

Селиште. Селиште је засеок села Доње Грбице, засебна месна територија која се налази на свега десет километара од града Крагујевца. Село се налази у подножју два брда Товарнице и Градине, у чијем подножју протиче река Угљешница. Пространство пољопривредног земљишта са друге стране реке Угљшнице многи називају „Селиштанска Војводина“, а право име комплекса који се састоји од ораница, ливада и воћњака јесте РАЈАЦ.

Отвори фотографију

У Селишту се налазе и многе заоставштине , које су од изузетног историјског значаја. Посебну пажњу заслужује Православни храм, чији темљи датирају још из доба Османске владавине. На темељу, који потиче из тог доба подигнута је Црква посвећена Св. Илији, те је Илиндан и сеоска слава. Храм је за време османлијског терора над тадашњим сановништвом порушен, а истог дана је страдало и читаво село. По причама, које се могу чути у овим крајевима истог дана у кругу храма биле су две свадбе и готово цело село, скупило се на истом месту а онда се појавила турска војска, и побила читаво село и запалила цркву. Посмртни остаци, великог броја људи и данас почивају на избрешку са леве стране Цркве у Селишту.  Друга историјска заоставштина јесте још једна црква, која се налазила у Селишту, а према проценама стручњака који су испитивали грађевински материјал, ова црква датира из 10 века, а темељи те цркве и дан данас се налазе у Селишту.

Отвори фотографију

Поред храмова, у овом селу се на брду Градина налазе остаци средњовековног града који би, уз одговарајућа археолошка истраживања налазишта могао  постати права туристичка атракција у центру Шумадије. Од осталих туристичких потенцијала, ту је и Селиштански водопад „БУК“, који се налази на средини тока потока, кроз клисуру између брда Товарнице и Градине. Етно кућа уз саму обалу Пустог потока поред које се налази најстарија Шумадијска школа коју и дан данас похаћају деца од првог до четвртог разреда.

Отвори фотографију

На подручју нашег села снимане су серије, Село гори а баба се чешља, Филм Лед и серија Равна Гора.

Слиште, као и остатак Грбица је прво Еколошко село у Србији, па поносно мештани истичу и показују табле које су у том времену постављене и на којима је исписано

Отвори фотографију

               „Ка еко Селу, ДОМОВИНА се чува знањем, добротом и лепотом“!

Пољопривредни потенцијал села је огроман, готово у свим гранама. Али се јако мало тог потенцијала користи.

Отвори фотографију

За време СФРЈ, на реци Угљешници планирана је изградња велике акомулације воде, под називом „Дрезга“ која би служила за решење питања водоснабдевања, како домаћинства у Селишту и остатку Грбица, тако и других села низводно низ Угљешницу, па и дела града Крагујевца. О потенцијалу развоја туризма који би допринела изградња језера није потребно посебно писати, али да је од велике важности говори и то да су ти пројекти последњих година поново постали актуелни, као и једна од тема разговора у круговима градске управе, па ћемо видети шта ће године пред нама донети у том смислу. Област са већим туристичким потенцијалом од данас извиканих планинских центара који на све личе, осим на природу због чега су у осталом некада и одабрани као дестинације за одмор. Слободно можемо рећи да потенцијал пољопривредне производње, који није искоришћен ни стотим делом од максимума превазилази неке од најплоднијих регија.

Што се тиче еколошких питања, може се истаћи да прво еколоштко село у Србији итекако има чиме да се похвали и данас, а то је да баш у нашој области постоје званично регистрована, као и незванична станишта великог броја угрожених врста биљака, животиња и птица. Наш задатак је, да се озбиљно ухватимо у коштац са проблемом, који је много већи од свих у данашње време, а то је да то сачувамо и оставимо генерацијама које тек долазе.

    ПОСЕТИТЕ СЕЛИШТЕ, УПОЗНАЈТЕ ШУМАДИЈСКИ ЗЛАТАР. УПОРЕДИЛИ БИ СА ЗЛАТИБОРОМ АЛИ, ТУ ЧАСТ СМО ПРЕПУСТИЛИ СЕЛУ ДУЛЕНЕ, ШУМАДИЈСКОМ ЗЛАТИБОРУ!

Владимир Ђорђевић

*Из раговора са председником савета МЗ Селиште и мештанином овог еколошког села Владимиром Ђорђевићем

ГАЛЕРИЈА

Отвори фотографију

50.000 месечно, зарада од ДЕСЕТ коза? МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ

Често се може чути, како је од свих грана сточарства козарство најпрофитабилнија. Па се у ту сврху, врло често пласира прича како се од 10 коза може зарадити више него у просечној приватној фирми. Да ли је стварно тако?

Козарство у неком тренутку, заиста може бити профитабилно.

Међутим, пут до тога може бити толико трновит да једноставно пожелиш да одустанеш од свега. Потребно је доста знања, вештина али и пуно одрицања да би се дошло до зараде, која може да пружи пристојан живот. Међутим, пре свега тога најпре је потребна љубав према овим животињама, ако постоји љубав онда се све препраке много лакше превазићу, а након тога долази и материјална сатисфакција.

Када себи створите иоле сигуран пласман, цео посао након тога почиње релативно брзо да се шири, али треба обратити пажњу на променљиво тржиште које у неком тренутку може бити презасићено.

Узимајући у обзир да се цена козјег млека у просеку креће од 100, па до 150 динара по литру, сир од 600 динара, у неким случајевима дође и до 800 динара, и када на све то додамо сурутку која се продаје у просеку од 80 до 100 динара, можемо доћи до одређене зараде.

Дакле, ако једна коза даје од 2 до 4 литара млека, од 10 коза за један дан можемо имати око 30 литара. Када то претворимо у новац, добије се оквирна цифра од 3.500 динара за 10 коза, у једном дану!

Ех када би све то било тако лако, као што рачуница каже.

Од те цифре, треба одбити трошкове исхране, а то је 1 литар млека, или у просеку 120 динара на дан. Дакле, један литар млека довољан је за издржавање једне козе, у току једног дана. Уколико постоје услови за држање коза на пашњаку, трошкови исхране могу се свести на минимум.

Даље, на месечном нивоу од 10 коза може се доћи до оквирне зараде од 110.000 динара. Али, од тога треба одузети као што је наведено трошкове исхране, трошкове ветеринара, али и предвидети све непредвиђене трошкове.

Када све то одбијемо, на месечном нивоу може остати око 90.000 динара.(оквирно)

Међутим, јако важна ствар јесте период када се козе НЕ МУЗУ, односно период када је коза сјарна. То може трајати у зависности од 4 до 5 месеци. Дакле, за време лактације која траје од 6-8 месеци коза може дати у просеку од 400 до 700 литара млека.

Када све то ставимо на папир, и подвучемо црту, за дест коза у току периода лактације можемо зарадити у просеку око 550.000 динара. Што значи, да на месечном нивоу у току једне године можемо зарадити „плату“ око 45.000 динара. ( Када одузмемо све трошкове).

Уколико испунимо одређене услове, можемо доћи и до државних субвенција од 7.000 динара по грлу.

*Наравно, све ово што је у тексту наведено може се посматрати са више страна и на то могу утицати разни фактори. Од самог избора расе коза, па све до финалног производа.