Кнез Милош Обреновић је 1838. године наговарао тадашњег градитеља млинова Јована Вајханпела да у Крагујевцу од турске џамије, која је ту остала након ослобођења направи пивару.
Тако је покренута прича о изградњи пиваре у граду.
Међутим, на покретање читаве приче било је потребно да прође тридесет година, када у Крагујевац долази Сремац Никола Месаровић, који је иначе био родом из Руме.
С обзиром да је Крагујевац у то време већ био у великом развитку, Никола Месаровић је 1868. године дошао са намером да у Крагујевцу отвори угоститељску радњу. Међутим, по доласку у Крагујевац схватио је да би отварање пиваре било итекако исплатљивије, него отварање угоститељске радње.
Одмах је купио 10 хектара земље, на брду са десне стране Лепенице и почео да добавља потребне уређаје за производњу из Беча. Убро након тога подиже зграде, које су биле потребна за производњу и запошљава 17 радника, и једног Чеха, који је важио за стручњака.
Постројења за производњу пива чинила су два казана и једна парна машина од 18 КС.
Када је пивара почела са радом, дневно је производила 500 литара, што је у потпуности задовољило потреба тадашњег града.
Основну сировину за прозводњу пива – јечам, Месаровић је узгајао на својих 10 хектара земље, остале количине које су биле потребне Месаровић је набављао из околних села. Воду, која је била потребна за производњу пива, црпео је са трмбаских извора.
Власник пиваре све до 1890. године био је управо Месаровић, када је пивару дао под закуп Немцу Августи Клаперу и Миловану Веровићу.
Реномирани стручњаци за прозводњу пива, успели су да у великој мери побољшају квалитет, али нису успели да повећају производњу. Узимајућу у обзир то да су трмбаски извори почели да пресушују, а конкуренција већих пивара бивала све већа, закупци су били принуђени да раскину закуп.
Пивара је престала са радом 1890. године, када су постројења продата Михаилу Косовљанину за 300.000 тадашњих динара, власнику Јагодинске пиваре.
Здраде у којима су се налазила постројења, Јагодинска пивара је 1927. године искористила за смештај инсталација своје тада основане фабрике леда и соде-воде.
Геџина Шумадија 