Апел и молба Удружења бораца Шумадије

Опис фотографије није доступан.

Постоје приче, које када чујете или прочитате негде стварају горак укус неправде у души.

Такве приче натерају човека да се запита, где то ми у ствари живимо?

Да ли је могуће данас, у 21. веку живети без струје дуже од 3 дана, а камоли бити без струје толики низ година?

Владан Рачић, ратни ветеран из Крагујевца.

Човек, који је  када је то било потребно оставио свој дом и отишао на браник отаџбине, где се несебично борио за своју државу, немарећи притом ни свој живот, а ни своје здравље.

Владан Рачић из Крагујевца, бивиши је учесник ратних сукоба 1991/92, и 1999. године!

Нажалост, 1991. године приликом експлозије бомбе, задобио је тешке повреде деснох уха на којем од тада не чује. Пензионисан је као инвалид.

Међутим, да ни једна трагедија не иде сама показало се и овом случај. Наиме, овом храбром човеку је 2012. године искључена струја, када му је  одузето и бројило. Овај храбри ветран поседује одлуку општинског суда у Крагујевцу, у којој је наложено да се бројило врати, и поново прикључи на мрежу.

Међутим, до тога није дошло ни дан данас.

Владан Рачић се данас лечи на псхијатриском одељењу. Живи са старом мајком.

Тако да је свака врста помоћ хитно добродошла!

Удружење бораца Шумадије

Владан Рачић

Старинске ванилице,по рецепту наших бака!

Никада није доста слатке занимације! Поготову када су направљене као у добра стара времена. Старинске ванилице, па старом рецепту наших мајки и бака!

Ево и рецепта:

 

  • 220 г масти
  • 3 кашике шећера
  • 1 јаје
  • 1 жуманце
  • 1 лимун кора
  • 1 лимун- сок
  • 500 г брашна
  • 3 кесице ванилин шећер
  • 250 г шећера у праху
  • 350 г џема од шљива 

Уживајте у слаткој посластици!

Зашто је ђубриво толико поскупело? Да ли нас тек чекају велика поскупљења?

Veštačka đubriva, važan dodatak u prehrani biljaka | Seoski Poslovi -  Portal o poljoprivredi

Протеклих недеља Еврупу су погодиле високе цене гаса.

Узимајући у обзир чињеницу да цена природног гаса чини 80% трошкова производње ђубрива, реално је било за очекивати да ће се та криза одразити и на наше тржиште.

 Због велике енергетске кризе, много фабрика за производњу ђубрива је привремено затворено, што у неком наредном периоду поред екстремно високих цена, може довести и до несташице ђубрива.

Постоји и оправдана бојазност, да ће ова ситуација, уколико се хитно не заустави ова криза довести до трајног затварања фабрика ђубрива.  

Имајући у виду да је ова индустрија од великог значаја за производњу хране, а висока цена и недостатак овог производа могу итекако утицати на  смањен принос пољопривредних производа следеће године, тако да  постоји велика могућност да цене наставе са растом и у следећој години.

Подсећања ради. Цена овог производа је на нашем тржишту прошле године била је 50 динара за килограм, већ сада прешла је 75 динара са трендом наставка раста. 

2020.2021.
50 РСД75 РСД
Цене ђубрива за један килограм

Крагујевачка индустрија пива

INDUSTRIJALIZACIJA KRAGUJEVCA: OD TOPOVA DO AUTOMOBILA - Glas Šumadije

Кнез  Милош Обреновић је 1838. године наговарао тадашњег градитеља млинова Јована Вајханпела да у Крагујевцу од турске џамије, која је ту остала након ослобођења  направи пивару.

Тако је покренута прича о изградњи пиваре у граду.

Међутим, на покретање читаве приче било је потребно да прође тридесет година, када у Крагујевац долази Сремац Никола Месаровић, који је иначе био родом из Руме.

С обзиром да је Крагујевац у то време већ био у великом развитку, Никола Месаровић је 1868. године дошао са намером да у Крагујевцу отвори угоститељску радњу. Међутим, по доласку у Крагујевац схватио је да би отварање пиваре било итекако исплатљивије, него отварање угоститељске радње.

Одмах је купио 10 хектара земље, на брду са десне стране Лепенице и почео да добавља потребне уређаје за производњу из Беча. Убро након тога подиже зграде, које су биле потребна за производњу и запошљава 17 радника, и једног Чеха, који је важио за стручњака.

Постројења за производњу пива чинила су два казана и једна парна машина од 18 КС.

Када је пивара почела са радом, дневно је производила 500 литара, што је у потпуности задовољило потреба тадашњег града.

Основну сировину за прозводњу пива – јечам, Месаровић је узгајао на својих 10 хектара земље, остале количине које су биле потребне Месаровић је набављао из околних села. Воду, која је била потребна за производњу пива, црпео је са трмбаских извора.

Власник пиваре све до 1890. године био је управо Месаровић, када је пивару дао под закуп Немцу Августи Клаперу и Миловану Веровићу.

Реномирани стручњаци за прозводњу пива, успели су да у великој мери побољшају квалитет, али нису успели да повећају производњу. Узимајућу у обзир то да су трмбаски извори почели да пресушују, а конкуренција већих пивара бивала све већа, закупци су били принуђени да раскину закуп.

Пивара је престала са радом 1890. године, када су постројења продата Михаилу Косовљанину за 300.000 тадашњих динара, власнику Јагодинске пиваре.

Здраде у којима су се налазила постројења, Јагодинска пивара је 1927. године искористила за смештај инсталација своје тада основане фабрике леда и соде-воде.