Зашто су укинуте субвенције за нафту? Игра по џепу сељака?

Подсећања ради. Нова сезона сетве почела је са ценом нафте, која је вероватно највећа у последњих 30 година. Стога  је реално очекивати драстично поскупљење основних животних намерница.

Све до краја фебруара (2021) године, пољопривредници су имали колико толико олакшавајућу околност по питању цене нафте, због субвенција која су износиле 1.200 динара по хектару.  

Надлежни су се тада послужили оправдањем „да је цена нафте ниска, те да нема ни потреба да се иста субвенционише“.

Међутим, имајући у виду чињеницу да је цена „црног злата“ на нашем тржишту тада варирала између 145 и 150 динара по једном литру, поставља се питање да ли је сада испуњен услов да се субвенције врате, с обзиром на чињеницу да је цена нафте данас 170 динара за један литар?!

Узимајући у обзир све горе наведено, ако би се субвенције вратиле, наше пољопривреднике би нафта за јесењу сетву пшенице уместо садашњих  13.600, коштала 12.400, по једном хектару.

БЕЗ СУБВЕНЦИЈАСА СУБВЕНЦИЈАМА
13.60012.400
ПО ЈЕДНОМ ХЕКТАРУ

 Дакле на 10 хектара, са враћеним субвенцијама на пређашњи износ пољопривредници би уштедели  12.000 динара, што уопште није мало када погледамо цене осталог репрематеријала, које су свакога дана све веће и веће.

БЕЗ СУБВЕНЦИЈАСА СУБВЕНЦИЈАМА
136.000124.000
ЗА ДЕСЕТ ХЕКТАРА

Ко је био Младен Миловановић?

Mladen Milovanović.jpg

            

Карађорђева сенка, човек у којег је Карађорђе имао највише поверења, војвода који је  предводио устанике у Крагујевцу у време првог српског устанка.

Младен Миловановић, био је трговац и политичар који је рођен 1760 године. у село Ботуње, надомак Крагујевца.

Пре избијања устанка, био је богат трговац који је поред тога био и један од ретких писмених у то доба, те је имао јако великог дара за говоре. Такав ков човека, итекако је плашио Турске нахије. Зато је током Сече кнезова био утамничен, али се Крагујевачки обласни управник прибојавао да према њему изврши смртну казну.

Чим је Крађорђе чуо за утамничење Младена Миловановића, одмах је туроском управнику упутио поруку да пусти Младена, а заузврат он ће пустити заробљене Турске војнике. Одмах након пуштања, Младен је почео да заузима јако високе положаје био је војвода, саветник, министар војни, као и председник владе. Такође је за сво то време јако увећао своје имање и постао најбогатији човек у Србији.

Младен Миловановић се са својим витешким способностима највише истакао у борбама за ослбођења Крагујевца. Он је са својом устаничком војском непрестано држао град под опсадом све од фебруара до априла, када је устаничка војска успела да ослободи Крагујевац од Турака. Наравно не треба заборавити да је као војвода, имао највише заслуга за ослобођење Крушевца. Мада је имао јако много несугласица са својим саборцима, али је успео да се одржи као војвода све до пропасти устанка.

Након коначнг ослобођења од Турске власти, Младен је у Шумадији бораивио код Милоша Обреновића у двору. Када је дознао да турски  везир Марашли Али-паша тражи да се он ухапси, покушао је тајно преко Златибора да се пребаци у Црну Гору.

Убијен је априла 1823. године, на Златибору од стране Мићићевих војника, који су били задужени да му буду пратња до коначног преласка преко Лима, и уласка у Црну Гору.  

Пољопривредници завијени у црно, јесења сетва никад скупља. Села осуђена на пропаст

Ова јесен донела је највећа поскупљења у последњих 10 година. Готово да нема производа или услуге која ове јесени није поскупела.

Међутим, највећи терет поскупљења сваљен је на грбачи пољопривредника.Док су највеће разочарење домаћи пољопривредници доживели су крајем фебруара, када је као бомба одјекнула вест да се укидају субвенције за нафту.

Октобар је месец када се већ увелико припрема земљиште за нову сетву.
По друштвеним мрежама се могу видети многи коментари разочараних и оправдано љутих пољопривредника, који кажу да се ове јесењи не исплати ни палити трактор а камоли пустити који бразду, с обзиром на то да је цена нафте оборила све рекорде до сад.

Да ли неко од оних који се налазе на положајима од виталног значаја види муку, и вапај домаћих пољопривредника, питање је на чији одговор Геџа није успео да дође?!
У тренутку када пише ово, рука му дрхти од беса и немоћи, и покушава да ово што овде пише ипак дође до некога ко ће се запитати, да ли ће бити довољно ЛЕБА следеће године, и оно што је још више забрињавајуће, колика ће цена истог бити?

Није само нафта поскупела, поскупело је апсолутно све. Ђубре, семе, препарати за прихрану и прскање. Али идемо редом. Цена нафте, у октобру прошле године била је 146 динара по литру, ове јесењи стигла је и до 170. Цена минералног ђубрива достигла је цену од 70 динара по килограму, док је семе за садњу скочило такође на 70 динара.

За садњу пшенице, на површини од 1 хектара потребно је око 80 l нафте, 350 кг ђубрива, и око 200-250 килограма семена. Када све то саберемо, данас је за садњу пшенице потребно око 500е.

Година2020.  2021.
Нафта146-148166-170
Ђубре5070
Семе5070

Вратимо се сада на прошлу годину, када је цена нафте била 146-148 динара за један литар, цена једног килограма ђубрива била 50, и цена семена такође 50 динара за један килограм. Када све то одузмемо и саберемо долазимо до 400е, за један хектар земље под пшеницом.

Дакле ове године је потребно 100е више, него што је то био случај прошле године.

2020.400е
2021.500е
Разлика у цени 2020. и 2021. године. за 1 хектар

Сматрам, да итекако треба размишљати о цени ЛЕБА у следећој години, а релна цена са овим тршковима горе може бити чак и 100 динара, по једној „векни“.