
Кроз прозор туђине гледам
Када мисао ми се јави
Шта ли сада раде
Родитељи стари?
Време пролази, а секунда је вечна
Па размишљам, да ли овде ЈА сам срећан?
Пуста туђина одведе мене са села
Коначно схвати , да ово није срећа!
Само још мало време да прође
Враћам се у село, на имање моје!