Туђина пуста

Кроз прозор туђине гледам

Када мисао ми се јави

Шта ли сада раде

Родитељи стари?

Време пролази, а секунда је вечна

Па размишљам, да ли овде ЈА сам срећан?

Пуста туђина одведе мене са села

Коначно схвати , да ово није срећа!

Само још мало време да прође

Враћам се у село, на имање моје!