Октобар 1941-Октобар 2021, осамдесет година од масакра

Злочин19. октобра 1941, казнена експедиција Немачких окупационих власти у Крагујевцу, под командом мајора Паула Кенига, и Капетана Фидлера извршила је злочин по селима у околини Крагујевца. Маршићу, Илићеву (тада Мечковцу) и Грошници.

Овај злочин над цивилним становништвом био је само увод  у велику трагедију, у Крагујевачким Шумарицама. 

У ВРТЛОГУ ДОГАЂАЈА

Горњи Милановац је за Немачке окупационе власти био јако нестабилан град. Све до октобра, Немачке снаге никако нису успевале да учврсте своје положаје у поменутом граду. 

Крајем  Септембра 1941, Партизани и Четници, заједничким снагама успели су да ослободе Горњи Милановац, и заробе Немачке војнике који су се ту нашли.  У неколико наврата Немци су покушавали да поново преузму контролу над Г. Милановцем, али неуспешно. 

Коначно 8. Октобра 1941. Немачке трупе, успеле су да уђу у овај град, након што су се Партизани и Четници повукли из њега. Накратко су се задржали, а затим повукли ка правцу Рудника. Одакле су се вратили у Крагујевац.

Капетан Фидлер, након неколико дана добио је ново наређење

Да се 14. октобра понови удар према Горњем Милановцу, са циљем да се покупе таоци и спали варош.

У повратку ка Крагујевцу, са собом су повели и таоце из Горњег Милановца. Међутим, на путу између Бара и Љуљака, дошло је  до окршаја са припадницима Партизанских и Четничких одреда, у овом сукобу живот је изгубило 10 немаца, док је 26 рањено.

Након повратка у Крагујевац, од стране Франца Бемеа  стигло је наређење за освету над цивилним становништвом у Крагујевцу. 

За сваког вашег на путу за Горњи Милановац погинулог војника стрељаћете 100, а за рањеног 50 Срба из Крагујевца

 Овај задатак додељен је мајору Паулу Кенигу, који је постављен за комаданта  казнене експедиције. 

                                               marsic-ilicevo-grosnica-3

   МАСОВНА УБИЈАЊА   

У недељу, 19. октобра 1941. године на празник св. Тому, у периоду од 09 до 10 часова немачке окупационе снаге отпочеле су опкољавање и хапшење одраслих мушкараца у

  • Грошници
  • Маршићу
  • Илићеву

Грошница

У  Грошници,  рација и сама одмазда извршена је на другачији начин, него у Илићеву и Маршићу.

Мајор Кениг и његова казнена експедиција почела је да хапси људе у свим деловима села. Прва група војника, која је стала на улазу у Грошници вршила је стрељање одмах у групама по неколико људи. Друга група, овај план у дело спроводила је на другачији начин, похватане су држали на ливади сат или два и онда стрељали.

На овај начин, казнена експедиција предвођена мајором Кенигом у Грошници стрељала је укупно 234 особе, српске националности.

Маршић

Рација у Маршићу, почела је у 09:30 истог дана. Трећи батаљон 749. немачког пешадијског пука затворио је све излазе из села, и почео да хапси људе.

Ухапшени су одводени у двориште школе, након прикупљања спроведени су на узвишење Бубањ, где су немачки војници, на удаљености од 20 метара поставили два митраљеза. Немци су на стрељање извели 109 особа.

Ликвидирано је 103, а стрељање је преживело 6 лица.

Илићево

Хапшење људи у Илићеву, отпочело је у исто време када и у Маршићу, капетан Фидлер који је присуствовао одмазди у Илићеву, изабрао је место „мајдан“ на коме је поставио стрељачки строј.

На стрељање је изведено 78 особа. Ликвидирано је 75, док су 3 лица преживела стрељање.

 

19. октобра 1941. године, казнена експедиција немачких окупационих власти у ова 3 места стрељала је укупно 412 цивила, српске националности.

Читава акција завршена је тачно у подне.

Након овога, немци су се повукли у Крагујевац, где су наставили своју одмазду, један од највећих ратних злочина Другог светског рата.

 

*Капетан Фидлер био је професор техничких наука, постоје индиције које указују на то да је током Првог светског рата већ боравио управо у Крагујевцу. О његовој судбини након рата, не постоје никакве информације.

*Мајор Паул Кениг, професор теологије протестанске цркве није се још дуго задржао у Крагујевцу након одмазде. Постоји информација, да је мајор Кениг погинуо у околини Лебана 19 новембра, само месец дана после Крагујевачког масакра.

* Франц Беме је оптужен за злочин у Крагујевцу 1941. године, када је његово изручење Југославији било неизбежно извршио је самоубиство.

 

Грошница, Илићево и Маршић

Аутор: Геџа Шумадинац

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s