Шта је у ствари проја?

Проја. Ух, за многе један додатак који може у одређеним ситуацијама да замени хлеб, а у нашим крајевима обично се служи уз сарму, кисео купус, подварак и слично.

Често се да чути, да проја представља један од заштитних знакова наше националне кухиње, тако да и странци врло често када се из неког разлога нађу на нашим просторима, изразе жељу да прбају овај, па може се рећи СРПСКИ СПЕЦИЈАЛИТЕТ.

Међутим, у оним данима када је било најтеже преживети и прехранити породицу, проја је представљала спас, у сваком смислу те речи. Хранила војника на фронту, хранила радника у фабрици, хранила сељака на њиви.

Нарочито се то дало видети за време другог светског рата, када су окупатори из наше земље одвозили све, од пшенице па на даље, али су из неког разлога остављали кукуруз, тако да су наши мудри преци то искористили да преживе то време немаштине и страдања. Тако је проја постала симбол спаса, али и симбол домаћинског мириса који је красио и краси наше кухиње од давнина.

Рецепт за праву домаћу проју:

  • 10 чашица кукурузног брашна
  • 2 чашице уља
  • 1 кесица прашка за пециво
  • 1 кашичица соли
  • 1 чаша киселе воде

Туђина пуста

Кроз прозор туђине гледам

Када мисао ми се јави

Шта ли сада раде

Родитељи стари?

Време пролази, а секунда је вечна

Па размишљам, да ли овде ЈА сам срећан?

Пуста туђина одведе мене са села

Коначно схвати , да ово није срећа!

Само још мало време да прође

Враћам се у село, на имање моје!

Обележена годишњица од стрељања

IMG_20211019_105949_resized_20211019_015537428

У Маршићу, Илићеву и Грошници, данас је одржан молебан и полагање венаца стрељаним грађанима 19.октобра 1941. године.  

Венце су положили функционери града Крагујевца, бројни одборници, представници удружења и политичких странака као и остали грађани који су присуствовали овим тужним поменима.

Подсетимо, 19. Октобра 1941. године Немачка казнена експедиција стрељала је 412 цивила у Маршићу, Илићеву и  Грошници.

Ове године навршава се осамдесет година од стрељања.

IMG_20211019_131654_resized_20211019_020916094

Пише Геџа Шумадинац

Октобар 1941-Октобар 2021, осамдесет година од масакра

Злочин19. октобра 1941, казнена експедиција Немачких окупационих власти у Крагујевцу, под командом мајора Паула Кенига, и Капетана Фидлера извршила је злочин по селима у околини Крагујевца. Маршићу, Илићеву (тада Мечковцу) и Грошници.

Овај злочин над цивилним становништвом био је само увод  у велику трагедију, у Крагујевачким Шумарицама. 

У ВРТЛОГУ ДОГАЂАЈА

Горњи Милановац је за Немачке окупационе власти био јако нестабилан град. Све до октобра, Немачке снаге никако нису успевале да учврсте своје положаје у поменутом граду. 

Крајем  Септембра 1941, Партизани и Четници, заједничким снагама успели су да ослободе Горњи Милановац, и заробе Немачке војнике који су се ту нашли.  У неколико наврата Немци су покушавали да поново преузму контролу над Г. Милановцем, али неуспешно. 

Коначно 8. Октобра 1941. Немачке трупе, успеле су да уђу у овај град, након што су се Партизани и Четници повукли из њега. Накратко су се задржали, а затим повукли ка правцу Рудника. Одакле су се вратили у Крагујевац.

Капетан Фидлер, након неколико дана добио је ново наређење

Да се 14. октобра понови удар према Горњем Милановцу, са циљем да се покупе таоци и спали варош.

У повратку ка Крагујевцу, са собом су повели и таоце из Горњег Милановца. Међутим, на путу између Бара и Љуљака, дошло је  до окршаја са припадницима Партизанских и Четничких одреда, у овом сукобу живот је изгубило 10 немаца, док је 26 рањено.

Након повратка у Крагујевац, од стране Франца Бемеа  стигло је наређење за освету над цивилним становништвом у Крагујевцу. 

За сваког вашег на путу за Горњи Милановац погинулог војника стрељаћете 100, а за рањеног 50 Срба из Крагујевца

 Овај задатак додељен је мајору Паулу Кенигу, који је постављен за комаданта  казнене експедиције. 

                                               marsic-ilicevo-grosnica-3

   МАСОВНА УБИЈАЊА   

У недељу, 19. октобра 1941. године на празник св. Тому, у периоду од 09 до 10 часова немачке окупационе снаге отпочеле су опкољавање и хапшење одраслих мушкараца у

  • Грошници
  • Маршићу
  • Илићеву

Грошница

У  Грошници,  рација и сама одмазда извршена је на другачији начин, него у Илићеву и Маршићу.

Мајор Кениг и његова казнена експедиција почела је да хапси људе у свим деловима села. Прва група војника, која је стала на улазу у Грошници вршила је стрељање одмах у групама по неколико људи. Друга група, овај план у дело спроводила је на другачији начин, похватане су држали на ливади сат или два и онда стрељали.

На овај начин, казнена експедиција предвођена мајором Кенигом у Грошници стрељала је укупно 234 особе, српске националности.

Маршић

Рација у Маршићу, почела је у 09:30 истог дана. Трећи батаљон 749. немачког пешадијског пука затворио је све излазе из села, и почео да хапси људе.

Ухапшени су одводени у двориште школе, након прикупљања спроведени су на узвишење Бубањ, где су немачки војници, на удаљености од 20 метара поставили два митраљеза. Немци су на стрељање извели 109 особа.

Ликвидирано је 103, а стрељање је преживело 6 лица.

Илићево

Хапшење људи у Илићеву, отпочело је у исто време када и у Маршићу, капетан Фидлер који је присуствовао одмазди у Илићеву, изабрао је место „мајдан“ на коме је поставио стрељачки строј.

На стрељање је изведено 78 особа. Ликвидирано је 75, док су 3 лица преживела стрељање.

 

19. октобра 1941. године, казнена експедиција немачких окупационих власти у ова 3 места стрељала је укупно 412 цивила, српске националности.

Читава акција завршена је тачно у подне.

Након овога, немци су се повукли у Крагујевац, где су наставили своју одмазду, један од највећих ратних злочина Другог светског рата.

 

*Капетан Фидлер био је професор техничких наука, постоје индиције које указују на то да је током Првог светског рата већ боравио управо у Крагујевцу. О његовој судбини након рата, не постоје никакве информације.

*Мајор Паул Кениг, професор теологије протестанске цркве није се још дуго задржао у Крагујевцу након одмазде. Постоји информација, да је мајор Кениг погинуо у околини Лебана 19 новембра, само месец дана после Крагујевачког масакра.

* Франц Беме је оптужен за злочин у Крагујевцу 1941. године, када је његово изручење Југославији било неизбежно извршио је самоубиство.

 

Грошница, Илићево и Маршић

Аутор: Геџа Шумадинац