Ноћ вештица или Св. Лука?

Сваке године на овај дан иста прича. Подела људи на оне који славе Св. Луку, и оне који празнују „ноћ вештица“. Наравно, обичаји и традиција било ког народа заслужује апсолутно поштовање.

Међутим, између нас и оних који по сваку цену желе да на нашу традицију и обичаје ставе вео заборава, постоји латентна разлика у схватањима и начину размишљања.

Рецимо, у неки западним земљама, обичај је да деца као врло млада напусте живот у породици, и оду у неки интернат. Тако да је код њих потпуно нормално да се родитељи и деца релативно слабо виђају. Код нас је ипак тај обичај знатно другачији.

Међутим, како која година пролази и наш живот се убрзава, тај обичај полако поприма све већу пажњу и код нас. Нажалост, то је реалност и можда наша трагедија. Дакле, између нас и њих постоји дубока разлика у гледиштима у практичном и психолошком смислу.
Морамо се коначно дозвати у памет, или смо нажалост осуђени на пропаст.

Учимо децу од самог почетка, да воле нашу традицију, учимо децу да поштују и практикују наше обичаје, да уче нашу, праву историју, да буду поносни на своје порекло. То не значи да требају мрзети све што није наше, већ напротив треба поштовати и туђе обичаје, али волети и практиковати искључиво своје!

ДАНАС СЛАВИ СВЕТОГ ЛУКУ, А НОЋ ВЕШТИЦА ЧЕСТИТАЈ СВОМ СТРАНОМ ДРУГУ!

Произвођачи јабука у минусу. Ова година родна али, (не)исплатива!?

Берба овогодишњег рода јабука, полако се приводи крају. Домаћи произвођачи подвлаче црту.

Ова година је према наводима произвођача из околине Смедеревске Паланке, донела добар и квалитетан род.

Међутим, овогодишња цена као и последњих пар година све више произвођача приморава да одустану од ове производње.

Један саговорник у разговору са Геџом каже, да је донео тешку одлуку да своју вишегодишњу муку од 3 хектара смањи на 1 хектар.

„Оставићу 1 хектар, као неку наду да ће ипак у некој скоријој будућности доћи можда неко боље време, осталих 2 хектара отићиће у огрев“.

Укратко. Откупна цена у овом крају креће се до 25 динара за један килограм ПРВЕ КЛАСЕ, док је откупна цена индустријске 5 динара. Оваква цена, отерала је многе произвођаче у дебели минус.

Када се на све то дода чињеница, да је цена једне гајбице 80 динара, онда и не треба правити даљу рачуницу.

За тону овог племенитог воћа, потребно је издвојити око 25.000 дин, док за тону индустријске треба издвојити 5.000 дин.

НА ДАНАШЊИ ДАН: Дан приступања Хрватске, Краљевини СХС! КЛОПКА ИЛИ СПАС?

Како је крај Првог светског рата бивао све ближи, тако су се полако „разводили“ до јучерашњи савезници. Тако је Аустроугарска остала без још итекако моћног савезника.

На данашњи дан 1918. године, Хрватски сабор након слома Аустроугарске прогласио је раскид државно-правног, и сваког другог односа са Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Храватске Краљевини Срба, Хрвата, и Словенаца.

Овај датум за некога је клопка, за некога спас и присвајање туђих победа!? Сами процените и дајте свој суд!

Пише Геџа ШУМАДИНАЦ

Izvor dela teksta WIKIPEDIA

ТУЖНО: Дупло више преминулих, него рођених.

qrf

Статистички подаци, који заиста натерају човека да се запита; ГДЕ ТОЛИКО ГРЕШИМО?

У нашој земљи је у периоду од јануара до септембра 2021. године, број живорођених износио 45 476. У односу на исти период претходне године, када је број живорођених износио 46 270, бележи се пад од 794 односно за 1,7 %.

2021. година2020. година
45.476 рођених46.270 рођених
пад од 794

                      

Број умрлих у нашој земљи од јануара до септембра 2021. године, износио је 96 713 и с обзиром на исти период претходне године, када је број умрлих био 78 445, бележи се раст од 15 268 или за 19, 5 %

2021. година2020. година
96.713 умрлих78.445 умрлих
раст од 15.268

Сходно подацима, који су приказани јасно се може видети да је наталитет у великом паду.

Срби, нација која тихо нестаје?

*РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА СТАТИСТИКУ

              

Упознајте Селиште. УПОЗНАЈТЕ ШУМАДИЈСКИ ЗЛАТАР!

Отвори фотографију

Селиште. Селиште је засеок села Доње Грбице, засебна месна територија која се налази на свега десет километара од града Крагујевца. Село се налази у подножју два брда Товарнице и Градине, у чијем подножју протиче река Угљешница. Пространство пољопривредног земљишта са друге стране реке Угљшнице многи називају „Селиштанска Војводина“, а право име комплекса који се састоји од ораница, ливада и воћњака јесте РАЈАЦ.

Отвори фотографију

У Селишту се налазе и многе заоставштине , које су од изузетног историјског значаја. Посебну пажњу заслужује Православни храм, чији темљи датирају још из доба Османске владавине. На темељу, који потиче из тог доба подигнута је Црква посвећена Св. Илији, те је Илиндан и сеоска слава. Храм је за време османлијског терора над тадашњим сановништвом порушен, а истог дана је страдало и читаво село. По причама, које се могу чути у овим крајевима истог дана у кругу храма биле су две свадбе и готово цело село, скупило се на истом месту а онда се појавила турска војска, и побила читаво село и запалила цркву. Посмртни остаци, великог броја људи и данас почивају на избрешку са леве стране Цркве у Селишту.  Друга историјска заоставштина јесте још једна црква, која се налазила у Селишту, а према проценама стручњака који су испитивали грађевински материјал, ова црква датира из 10 века, а темељи те цркве и дан данас се налазе у Селишту.

Отвори фотографију

Поред храмова, у овом селу се на брду Градина налазе остаци средњовековног града који би, уз одговарајућа археолошка истраживања налазишта могао  постати права туристичка атракција у центру Шумадије. Од осталих туристичких потенцијала, ту је и Селиштански водопад „БУК“, који се налази на средини тока потока, кроз клисуру између брда Товарнице и Градине. Етно кућа уз саму обалу Пустог потока поред које се налази најстарија Шумадијска школа коју и дан данас похаћају деца од првог до четвртог разреда.

Отвори фотографију

На подручју нашег села снимане су серије, Село гори а баба се чешља, Филм Лед и серија Равна Гора.

Слиште, као и остатак Грбица је прво Еколошко село у Србији, па поносно мештани истичу и показују табле које су у том времену постављене и на којима је исписано

Отвори фотографију

               „Ка еко Селу, ДОМОВИНА се чува знањем, добротом и лепотом“!

Пољопривредни потенцијал села је огроман, готово у свим гранама. Али се јако мало тог потенцијала користи.

Отвори фотографију

За време СФРЈ, на реци Угљешници планирана је изградња велике акомулације воде, под називом „Дрезга“ која би служила за решење питања водоснабдевања, како домаћинства у Селишту и остатку Грбица, тако и других села низводно низ Угљешницу, па и дела града Крагујевца. О потенцијалу развоја туризма који би допринела изградња језера није потребно посебно писати, али да је од велике важности говори и то да су ти пројекти последњих година поново постали актуелни, као и једна од тема разговора у круговима градске управе, па ћемо видети шта ће године пред нама донети у том смислу. Област са већим туристичким потенцијалом од данас извиканих планинских центара који на све личе, осим на природу због чега су у осталом некада и одабрани као дестинације за одмор. Слободно можемо рећи да потенцијал пољопривредне производње, који није искоришћен ни стотим делом од максимума превазилази неке од најплоднијих регија.

Што се тиче еколошких питања, може се истаћи да прво еколоштко село у Србији итекако има чиме да се похвали и данас, а то је да баш у нашој области постоје званично регистрована, као и незванична станишта великог броја угрожених врста биљака, животиња и птица. Наш задатак је, да се озбиљно ухватимо у коштац са проблемом, који је много већи од свих у данашње време, а то је да то сачувамо и оставимо генерацијама које тек долазе.

    ПОСЕТИТЕ СЕЛИШТЕ, УПОЗНАЈТЕ ШУМАДИЈСКИ ЗЛАТАР. УПОРЕДИЛИ БИ СА ЗЛАТИБОРОМ АЛИ, ТУ ЧАСТ СМО ПРЕПУСТИЛИ СЕЛУ ДУЛЕНЕ, ШУМАДИЈСКОМ ЗЛАТИБОРУ!

Владимир Ђорђевић

*Из раговора са председником савета МЗ Селиште и мештанином овог еколошког села Владимиром Ђорђевићем

ГАЛЕРИЈА

Отвори фотографију

50.000 месечно, зарада од ДЕСЕТ коза? МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ

Често се може чути, како је од свих грана сточарства козарство најпрофитабилнија. Па се у ту сврху, врло често пласира прича како се од 10 коза може зарадити више него у просечној приватној фирми. Да ли је стварно тако?

Козарство у неком тренутку, заиста може бити профитабилно.

Међутим, пут до тога може бити толико трновит да једноставно пожелиш да одустанеш од свега. Потребно је доста знања, вештина али и пуно одрицања да би се дошло до зараде, која може да пружи пристојан живот. Међутим, пре свега тога најпре је потребна љубав према овим животињама, ако постоји љубав онда се све препраке много лакше превазићу, а након тога долази и материјална сатисфакција.

Када себи створите иоле сигуран пласман, цео посао након тога почиње релативно брзо да се шири, али треба обратити пажњу на променљиво тржиште које у неком тренутку може бити презасићено.

Узимајући у обзир да се цена козјег млека у просеку креће од 100, па до 150 динара по литру, сир од 600 динара, у неким случајевима дође и до 800 динара, и када на све то додамо сурутку која се продаје у просеку од 80 до 100 динара, можемо доћи до одређене зараде.

Дакле, ако једна коза даје од 2 до 4 литара млека, од 10 коза за један дан можемо имати око 30 литара. Када то претворимо у новац, добије се оквирна цифра од 3.500 динара за 10 коза, у једном дану!

Ех када би све то било тако лако, као што рачуница каже.

Од те цифре, треба одбити трошкове исхране, а то је 1 литар млека, или у просеку 120 динара на дан. Дакле, један литар млека довољан је за издржавање једне козе, у току једног дана. Уколико постоје услови за држање коза на пашњаку, трошкови исхране могу се свести на минимум.

Даље, на месечном нивоу од 10 коза може се доћи до оквирне зараде од 110.000 динара. Али, од тога треба одузети као што је наведено трошкове исхране, трошкове ветеринара, али и предвидети све непредвиђене трошкове.

Када све то одбијемо, на месечном нивоу може остати око 90.000 динара.(оквирно)

Међутим, јако важна ствар јесте период када се козе НЕ МУЗУ, односно период када је коза сјарна. То може трајати у зависности од 4 до 5 месеци. Дакле, за време лактације која траје од 6-8 месеци коза може дати у просеку од 400 до 700 литара млека.

Када све то ставимо на папир, и подвучемо црту, за дест коза у току периода лактације можемо зарадити у просеку око 550.000 динара. Што значи, да на месечном нивоу у току једне године можемо зарадити „плату“ око 45.000 динара. ( Када одузмемо све трошкове).

Уколико испунимо одређене услове, можемо доћи и до државних субвенција од 7.000 динара по грлу.

*Наравно, све ово што је у тексту наведено може се посматрати са више страна и на то могу утицати разни фактори. Од самог избора расе коза, па све до финалног производа.

СТАЊЕ ЈЕ АЛАРМАНТНО!За десет година изгубили смо „НОВИ САД“

Како која година пролази, све мање и мање наде има да ће се демогрфска слика у нашој земљи барем мало поправити. Од 1991. године, па на овамо наша земља константно бележи пад броја становника.

У неким временима, када су живели вероватно много бољи људи него што смо ми данас, скромност је била врлина која се итекако ценила.

Данас се често да чути, како мајка каже својој кћери да се уда за некога, ко у материјалном смислу може да јој пружи бољи и лакши живот, али запоставља једну врло важну ствар за срећан живот,  а то је љубав. Љубав треба да буде ослонац свега, љубав треба да покрене човека, а где има љубави, ту дођу и материјалне ствари, у крајњем случају из љубави се рађа и нов живот.

Због великог утицаја који имају неки тамо Ријалити програми, чија је искуљчива намена да оном које то створио донесе профит, и ништа више. Ми смо данас дошли у ситуацију да читаво друштво тоне у суноврат из којег само нека драстична и радикална промена може да спаси.

Наравно, на лошу демографску слику могу утицати и разни други фактори, као што су и одлив становништва на запад, а то је вероватно и био циљ тамо неких моћника, да упропастиш тамо неку земљу, и онда од ње направиш јефтину радну снагу. Ако су то заиста хтели, не да су успели негу су вероватно прешли сва своја  очекивања.

Наравно, не треба запоставити ни нашу политичку елиту, за коју се оправдано сумља да причу о демографији у последњих 30 година користе искључиво за политичке поене, а да искрености нема ни ич.

Некада су људи, нарочито у Шумадији имали по једну краву, 30-40 ари земље, исто толико шуме за огрев, мало воћњака и били су много више срећни и весели. Иако су радили од јутра до мрака, ипак су налазили времена да се посвети једни другима. И поред тешке муке да се дође до народски речено „ЛЕБА“(намерно Л), куће су биле пуне дечијег смеха.

Тако да, када се у обзир узму све горе наведене ствари наша земља данас броји тачно 6.871.547 становника. (извор РЗС), што је у односу на 2012 годину мање 347.522 становника Дакле за само 10 година изгубили смо град величине НОВОГ САДА, или свека године град величине Параћина. 

Када уз све то, додамо и информацију да у сеоским срединама постоји готово 200.000 напуштених кућа, онда нам само остаје да се запитамо једно. ГДЕ ГРЕШИМО ПОСЛЕДЊИХ 30 ГОДИНА?

Укинуте мере за обавезно ношење маске???

Управо се на једној телевизији са националном фреквенцијом преноси рођендан водитељке јутарњег програма.

Атмосфера је врло занимљива и напета, али оно што је скренуло највећу пажњу јесте чињеница да нико осим водитеља не носи маску?

Геџа се пита, да ли су то мере укинуте, и сада можемо на рођендан и прославе без маске или Геџа то није лепо видео?

ДРЖАВА ДАЈЕ 10.000 евра! Рок за пријаву истиче 1.новембра!

Покушај да се спасу села у МИНУТ до ДВАНЕСТ?!

Према проценама Ребуличког завода за статистику, на територије наше земље налази се преко 200.000 напуштених кућа, углавном у слабо развијеним општинама, и руалним подручијма.

Држава се коначно померила са мртве тачке, и решила да се мало озбиљније позабави проблемом нестанка села.

У ту сврху издвојила је нешто више од 500 милиона динара, а у прфој фази реализације очекује се насељавање око 400 кућа. Конкурс је почео у Јуну, а до сада је одобрено око 17 милиона за куповину првих кућа.

Право на конкурисање имају млади пољопривредници, брачни и ванбрачни парови, као и самохрани родитељи.

Максималан износ који се може добити јесте 10.000 евра.

Услови који морају бити испуњени јесу :
-да подносилац пријаве нема преко 45. година
-да је држављанин Републике Србије и да има пребивалиште на територији Републике Србије
-да није власник или сувласник непокретности на територији Републике Србије, изузев пољопривредног земљишта и да нису исто поклонили или отуђили у последњих 5 година

Да не буде после, како Геџа само критикује и ништа му не одговра. Овакве ствари треба поздравити, међутим ово мора бити тек почетак борбе за опстанак села.

Све остале информације можете прочитати на званичном сајту Министарства за бригу о селу, а на истом месту можете преузети и неопходне обрасце за пријаву.

Апел и молба Удружења бораца Шумадије

Опис фотографије није доступан.

Постоје приче, које када чујете или прочитате негде стварају горак укус неправде у души.

Такве приче натерају човека да се запита, где то ми у ствари живимо?

Да ли је могуће данас, у 21. веку живети без струје дуже од 3 дана, а камоли бити без струје толики низ година?

Владан Рачић, ратни ветеран из Крагујевца.

Човек, који је  када је то било потребно оставио свој дом и отишао на браник отаџбине, где се несебично борио за своју државу, немарећи притом ни свој живот, а ни своје здравље.

Владан Рачић из Крагујевца, бивиши је учесник ратних сукоба 1991/92, и 1999. године!

Нажалост, 1991. године приликом експлозије бомбе, задобио је тешке повреде деснох уха на којем од тада не чује. Пензионисан је као инвалид.

Међутим, да ни једна трагедија не иде сама показало се и овом случај. Наиме, овом храбром човеку је 2012. године искључена струја, када му је  одузето и бројило. Овај храбри ветран поседује одлуку општинског суда у Крагујевцу, у којој је наложено да се бројило врати, и поново прикључи на мрежу.

Међутим, до тога није дошло ни дан данас.

Владан Рачић се данас лечи на псхијатриском одељењу. Живи са старом мајком.

Тако да је свака врста помоћ хитно добродошла!

Удружење бораца Шумадије

Владан Рачић

Старинске ванилице,по рецепту наших бака!

Никада није доста слатке занимације! Поготову када су направљене као у добра стара времена. Старинске ванилице, па старом рецепту наших мајки и бака!

Ево и рецепта:

 

  • 220 г масти
  • 3 кашике шећера
  • 1 јаје
  • 1 жуманце
  • 1 лимун кора
  • 1 лимун- сок
  • 500 г брашна
  • 3 кесице ванилин шећер
  • 250 г шећера у праху
  • 350 г џема од шљива 

Уживајте у слаткој посластици!

Зашто је ђубриво толико поскупело? Да ли нас тек чекају велика поскупљења?

Veštačka đubriva, važan dodatak u prehrani biljaka | Seoski Poslovi -  Portal o poljoprivredi

Протеклих недеља Еврупу су погодиле високе цене гаса.

Узимајући у обзир чињеницу да цена природног гаса чини 80% трошкова производње ђубрива, реално је било за очекивати да ће се та криза одразити и на наше тржиште.

 Због велике енергетске кризе, много фабрика за производњу ђубрива је привремено затворено, што у неком наредном периоду поред екстремно високих цена, може довести и до несташице ђубрива.

Постоји и оправдана бојазност, да ће ова ситуација, уколико се хитно не заустави ова криза довести до трајног затварања фабрика ђубрива.  

Имајући у виду да је ова индустрија од великог значаја за производњу хране, а висока цена и недостатак овог производа могу итекако утицати на  смањен принос пољопривредних производа следеће године, тако да  постоји велика могућност да цене наставе са растом и у следећој години.

Подсећања ради. Цена овог производа је на нашем тржишту прошле године била је 50 динара за килограм, већ сада прешла је 75 динара са трендом наставка раста. 

2020.2021.
50 РСД75 РСД
Цене ђубрива за један килограм

Крагујевачка индустрија пива

INDUSTRIJALIZACIJA KRAGUJEVCA: OD TOPOVA DO AUTOMOBILA - Glas Šumadije

Кнез  Милош Обреновић је 1838. године наговарао тадашњег градитеља млинова Јована Вајханпела да у Крагујевцу од турске џамије, која је ту остала након ослобођења  направи пивару.

Тако је покренута прича о изградњи пиваре у граду.

Међутим, на покретање читаве приче било је потребно да прође тридесет година, када у Крагујевац долази Сремац Никола Месаровић, који је иначе био родом из Руме.

С обзиром да је Крагујевац у то време већ био у великом развитку, Никола Месаровић је 1868. године дошао са намером да у Крагујевцу отвори угоститељску радњу. Међутим, по доласку у Крагујевац схватио је да би отварање пиваре било итекако исплатљивије, него отварање угоститељске радње.

Одмах је купио 10 хектара земље, на брду са десне стране Лепенице и почео да добавља потребне уређаје за производњу из Беча. Убро након тога подиже зграде, које су биле потребна за производњу и запошљава 17 радника, и једног Чеха, који је важио за стручњака.

Постројења за производњу пива чинила су два казана и једна парна машина од 18 КС.

Када је пивара почела са радом, дневно је производила 500 литара, што је у потпуности задовољило потреба тадашњег града.

Основну сировину за прозводњу пива – јечам, Месаровић је узгајао на својих 10 хектара земље, остале количине које су биле потребне Месаровић је набављао из околних села. Воду, која је била потребна за производњу пива, црпео је са трмбаских извора.

Власник пиваре све до 1890. године био је управо Месаровић, када је пивару дао под закуп Немцу Августи Клаперу и Миловану Веровићу.

Реномирани стручњаци за прозводњу пива, успели су да у великој мери побољшају квалитет, али нису успели да повећају производњу. Узимајућу у обзир то да су трмбаски извори почели да пресушују, а конкуренција већих пивара бивала све већа, закупци су били принуђени да раскину закуп.

Пивара је престала са радом 1890. године, када су постројења продата Михаилу Косовљанину за 300.000 тадашњих динара, власнику Јагодинске пиваре.

Здраде у којима су се налазила постројења, Јагодинска пивара је 1927. године искористила за смештај инсталација своје тада основане фабрике леда и соде-воде.

Зашто су укинуте субвенције за нафту? Игра по џепу сељака?

Подсећања ради. Нова сезона сетве почела је са ценом нафте, која је вероватно највећа у последњих 30 година. Стога  је реално очекивати драстично поскупљење основних животних намерница.

Све до краја фебруара (2021) године, пољопривредници су имали колико толико олакшавајућу околност по питању цене нафте, због субвенција која су износиле 1.200 динара по хектару.  

Надлежни су се тада послужили оправдањем „да је цена нафте ниска, те да нема ни потреба да се иста субвенционише“.

Међутим, имајући у виду чињеницу да је цена „црног злата“ на нашем тржишту тада варирала између 145 и 150 динара по једном литру, поставља се питање да ли је сада испуњен услов да се субвенције врате, с обзиром на чињеницу да је цена нафте данас 170 динара за један литар?!

Узимајући у обзир све горе наведено, ако би се субвенције вратиле, наше пољопривреднике би нафта за јесењу сетву пшенице уместо садашњих  13.600, коштала 12.400, по једном хектару.

БЕЗ СУБВЕНЦИЈАСА СУБВЕНЦИЈАМА
13.60012.400
ПО ЈЕДНОМ ХЕКТАРУ

 Дакле на 10 хектара, са враћеним субвенцијама на пређашњи износ пољопривредници би уштедели  12.000 динара, што уопште није мало када погледамо цене осталог репрематеријала, које су свакога дана све веће и веће.

БЕЗ СУБВЕНЦИЈАСА СУБВЕНЦИЈАМА
136.000124.000
ЗА ДЕСЕТ ХЕКТАРА

Ко је био Младен Миловановић?

Mladen Milovanović.jpg

            

Карађорђева сенка, човек у којег је Карађорђе имао највише поверења, војвода који је  предводио устанике у Крагујевцу у време првог српског устанка.

Младен Миловановић, био је трговац и политичар који је рођен 1760 године. у село Ботуње, надомак Крагујевца.

Пре избијања устанка, био је богат трговац који је поред тога био и један од ретких писмених у то доба, те је имао јако великог дара за говоре. Такав ков човека, итекако је плашио Турске нахије. Зато је током Сече кнезова био утамничен, али се Крагујевачки обласни управник прибојавао да према њему изврши смртну казну.

Чим је Крађорђе чуо за утамничење Младена Миловановића, одмах је туроском управнику упутио поруку да пусти Младена, а заузврат он ће пустити заробљене Турске војнике. Одмах након пуштања, Младен је почео да заузима јако високе положаје био је војвода, саветник, министар војни, као и председник владе. Такође је за сво то време јако увећао своје имање и постао најбогатији човек у Србији.

Младен Миловановић се са својим витешким способностима највише истакао у борбама за ослбођења Крагујевца. Он је са својом устаничком војском непрестано држао град под опсадом све од фебруара до априла, када је устаничка војска успела да ослободи Крагујевац од Турака. Наравно не треба заборавити да је као војвода, имао највише заслуга за ослобођење Крушевца. Мада је имао јако много несугласица са својим саборцима, али је успео да се одржи као војвода све до пропасти устанка.

Након коначнг ослобођења од Турске власти, Младен је у Шумадији бораивио код Милоша Обреновића у двору. Када је дознао да турски  везир Марашли Али-паша тражи да се он ухапси, покушао је тајно преко Златибора да се пребаци у Црну Гору.

Убијен је априла 1823. године, на Златибору од стране Мићићевих војника, који су били задужени да му буду пратња до коначног преласка преко Лима, и уласка у Црну Гору.  

Пољопривредници завијени у црно, јесења сетва никад скупља. Села осуђена на пропаст

Ова јесен донела је највећа поскупљења у последњих 10 година. Готово да нема производа или услуге која ове јесени није поскупела.

Међутим, највећи терет поскупљења сваљен је на грбачи пољопривредника.Док су највеће разочарење домаћи пољопривредници доживели су крајем фебруара, када је као бомба одјекнула вест да се укидају субвенције за нафту.

Октобар је месец када се већ увелико припрема земљиште за нову сетву.
По друштвеним мрежама се могу видети многи коментари разочараних и оправдано љутих пољопривредника, који кажу да се ове јесењи не исплати ни палити трактор а камоли пустити који бразду, с обзиром на то да је цена нафте оборила све рекорде до сад.

Да ли неко од оних који се налазе на положајима од виталног значаја види муку, и вапај домаћих пољопривредника, питање је на чији одговор Геџа није успео да дође?!
У тренутку када пише ово, рука му дрхти од беса и немоћи, и покушава да ово што овде пише ипак дође до некога ко ће се запитати, да ли ће бити довољно ЛЕБА следеће године, и оно што је још више забрињавајуће, колика ће цена истог бити?

Није само нафта поскупела, поскупело је апсолутно све. Ђубре, семе, препарати за прихрану и прскање. Али идемо редом. Цена нафте, у октобру прошле године била је 146 динара по литру, ове јесењи стигла је и до 170. Цена минералног ђубрива достигла је цену од 70 динара по килограму, док је семе за садњу скочило такође на 70 динара.

За садњу пшенице, на површини од 1 хектара потребно је око 80 l нафте, 350 кг ђубрива, и око 200-250 килограма семена. Када све то саберемо, данас је за садњу пшенице потребно око 500е.

Година2020.  2021.
Нафта146-148166-170
Ђубре5070
Семе5070

Вратимо се сада на прошлу годину, када је цена нафте била 146-148 динара за један литар, цена једног килограма ђубрива била 50, и цена семена такође 50 динара за један килограм. Када све то одузмемо и саберемо долазимо до 400е, за један хектар земље под пшеницом.

Дакле ове године је потребно 100е више, него што је то био случај прошле године.

2020.400е
2021.500е
Разлика у цени 2020. и 2021. године. за 1 хектар

Сматрам, да итекако треба размишљати о цени ЛЕБА у следећој години, а релна цена са овим тршковима горе може бити чак и 100 динара, по једној „векни“.

Датум људске мржње, патње и бола! 21.10.1941. Крагујевац

21. октобар 1941.

На сам помео овог датума, телом прође нека чудна језа, а у глави се стварају слике деце, која беспомоћно падају покошена од стране туђинских метака. 

Мучки побијена само зато што су тога дана дошла у школу, а побијена су управо наређењем од стране професора, само што је он у тим данима био у служби окупатора, а преко пута њега само мете, које је без икакве криже савести  гледао док су падале!

У једном дану стрељано је 2.300 цивила, међу којима је било и ђака тадашње мушке гимназије.

Повод за овај злочин, узета је погибија  10 Немачких војника, и 26 рањених у окршајима са партизанским и четничким одредима, на путу између села Бара и Љуљака.

Овог октобра  навршава се тачно 80 година од масовног стрељања цивилног становништва у Крагујевачким  Шумарицама.  

Присуство великом Школском часу уз поштовање мера

Музеј 21. октобар и град Крагујевац, добили су одобрење института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут за одржавање манифестације Велики школски час.

С обзиром на чињеницу, да се Велики школски час одвија на отвореном, и узимајући у обзир значај обележавања овог трагичног догађаја, Батут је поред присуства грађана, дозволио и присуство ученика основних и средњих школа, али уз обавезно нешење заштитне маске.

То подразумева, да ученици и професори треба да носе заштитне маске и током и током доласка на манифестацију, нарочито ако долазе организовано у већим групама.

На данашњи дан, преминуо Миодраг Петровић Чкаља

На данашњи дан, 20. октобра 2003, напустио нас је један од највећих комичара бивше Југославије. Миодраг Петровић Чкаља.

Рођен је 1. априла 1924 године у Крушевцу.
У родном граду завршио је гимназију, где је и почео своју глумачку каријеру.

Остаће упамћен као врхунски комичар, који је својим глумачким умећем насмејао милионе људи широм бивше Југославије.

Порем многобројних улога, које је за живота одиграо овај вансеријски уметник, код многих остао је упамћен по лику Живадина Јарића Јарета, из сада већ култне серије „Камионџије“.

Последње године живота, провео је тихо и далеко од јавности. Преминуо је у 80. години живота у Београду.

Шта је у ствари проја?

Проја. Ух, за многе један додатак који може у одређеним ситуацијама да замени хлеб, а у нашим крајевима обично се служи уз сарму, кисео купус, подварак и слично.

Често се да чути, да проја представља један од заштитних знакова наше националне кухиње, тако да и странци врло често када се из неког разлога нађу на нашим просторима, изразе жељу да прбају овај, па може се рећи СРПСКИ СПЕЦИЈАЛИТЕТ.

Међутим, у оним данима када је било најтеже преживети и прехранити породицу, проја је представљала спас, у сваком смислу те речи. Хранила војника на фронту, хранила радника у фабрици, хранила сељака на њиви.

Нарочито се то дало видети за време другог светског рата, када су окупатори из наше земље одвозили све, од пшенице па на даље, али су из неког разлога остављали кукуруз, тако да су наши мудри преци то искористили да преживе то време немаштине и страдања. Тако је проја постала симбол спаса, али и симбол домаћинског мириса који је красио и краси наше кухиње од давнина.

Рецепт за праву домаћу проју:

  • 10 чашица кукурузног брашна
  • 2 чашице уља
  • 1 кесица прашка за пециво
  • 1 кашичица соли
  • 1 чаша киселе воде