Геџина прича

20210106_122655

Село је од вајкада било чврст темељ постојања нашег народа. Увек када су долазила тешка времена праћена немаштином, села су била та у којима су људи тражили и проналазили спас и уточиште од сваке недаће која је погодила нашу земљу!

Највећи терет сваке кризе и немаштине носио је управо Геџа. Тај поносни српски сељак, са шајкачом на глави, пун храбрости али и љубави према својој земљи.

Геџа је тај који је бранио и хранио овај народ у свим тешким временима до сад. Ишао у борбу против сваког зла које је претило нашој земљи, и из сваке борбе изашао као победник. И као такав постао симбол једног времена, симбол ината и симбол храбрости!

gfdg

Данас у ово неко ново доба, дошли смо у ситуацију да нам села постепено и у потпуној тишини изумиру, сама и заборављена од целокупног друштва. Како која година пролази, а тај тренд нестајања се повећава, бледи и свака нада да ће ипак можда доћи време, када ће нам села бити пуна као некад, или барем близу тога. Ако се настави овај тренд, кроз само 10 година, доћићемо у ситуацију да села каква данас познајемо неће постојати. Што се пре помиримо са том чињеницом, прећемо почети са ублажавањем последица, које су нажалост неминовне.

20210106_122356

Један од Геџинх примарних циљева, управо је да на сваки могућ начин промовише предности живота на селу. Свуда и на сваком месту, инсистираће на побољшање услова живота на селу!

  • Молиће и досађиваће свим институцијама наше државе све док свако село, па и она најудаљенија не добију
  • СТАБИЛНО НАПАЈАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ,
  • СТАБИЛНУ ИНТЕРНЕТ КОНЕКЦИЈУ
  • ДОБРУ ПУТНУ ПОВЕЗАНОСТ СА ОБЛИЖЊИМ ГРАДОВИМА!

Свако село без ова три елемента која данас представљају потребу, осуђено је на нестајање.

Одувек је постојала међусобно нераскидива веза између села и града.
Нити је град могао да функционише без села, нити је село могло да функционише без града.
Геџина Шумадија настојаће да на сваки начин подстакне људе у градовима, да када год су у могућности пољопривредне производе купују са малих породичних имања. На тај начин, помоћиће тим људима да опстану на својим имањима, док ће поред тога на својој трпези, без икакве сумње имати здрав и квалитетан производ.

Само љубав према својој земљи и према својој традицији могу спасити наш национални идентитет од заборава.

„СВЕ ДОК СЕЛА БУДУ ПУСТА, И ЗЕМЉА БИЋЕ ТУЖНА“